Годишњица бомбардовања Новог Сада

Бомбардовање Новог Сада 1849. године

Револуционарна збивања

Револуција у Европи избија 1848. године. Земља која ју је започела била је Француска, а убрзо се револуционарни жар прелио и на остале европске земље. Међу њима је била и Хабзбуршка монархија. У вишенационалној земљи издвојио се српски народ који је желео већа права у погледу територијалне аутономије. На Мајској скупштини су управо и донете такве одлуке, а српски народ се тиме истакао у погледу добијања слобода. Док се бечки двор бавио очувањем царске власти, Мађари су испољили незадовољство поводом проглашене аутономије односно Српске Војводине. Сукоби ће ескалирати у ратне, а коначни догађај биће јунско бомбардовање Новог Сада из 1849. године.

Зашто је одабран Нови Сад за бомбардовање?

„Због свог стратешког положаја, привредног, друштвеног и културног значаја не само за јужну Бачку, Нови Сад је имао велики значај за ново-изабрану мађарску власт, те га она нипошто није желела препустити Србима. Кроз град су често пролазиле јединице лојалне пештанској влади, а такође је од готово самог почетка Револуције био својеврстан талац Петроварадинске тврђаве, јер су стално претећи Мађари покушавали да одврате Србе од евентуалних напада. Тако је још почетком јуна 1848, када је мађарска војска ушла у Нови Сад, запрећено Србима из Карловаца (Сремских) и Јарка да ће ако буде агресије на војне магацине и саму Тврђаву, бити бомбардован Нови Сад.ˮ

Долазак војске

Током 1849. године Српски покрет је деловао све слабије. У прилог томе иде и чињеница да је Бечки двор постао све укљученији у проблеме у Угарској. Почетком јуна бан Јосип Јелачић је био све ближи Петроварадинској тврђави. Ипак војска која је бранила град није знала колико им се Јелачићевих војника ближи у сусрет. На кратко смештени код Барутане у Петроварадину, 11. јуна војска је кренула ка Новом Саду. Уследило је заузимање шанчева, и град је убрзо био у рукама бана.

Бомбардовање града

„Јелачић, на другој страни, ипак није осветлао свој војнички образ. Дана 12. јуна 1849, Нови Сад је, у великој мери његовом несмотреношћу, био готово сравњен са земљом, мађарским бомбардовањем са Петроварадинске тврђаве. Генерал Ерне Киш је завио Нови Сад у пламен и пепео. Војска је опљачкала остатке. Срушене су најлепше куће и зграде у српском делу (центру) Новог Сада у улицама Господској, Футошкој, Хлебарској и Ћурчијској. Изгореле су Саборна, Алашка и Николајевска црква, владичански двор са архивом и библиотеком, српска гиманзија и делимично Јерменска црква. У кући Јована Хаџића је изгорела драгоцена библиотека са 3.000 књига, Медаковићева штампарија, док је од укупно 2.812 кућа изгорело чак 2.004. Град је после тога препуштен пљачки војске и мађарске сиротиње. Суштински, Нови Сад се од тог бомбардовања није опоравио више од две наредне деценије.ˮ

Извор: Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. – књига прва – Дејан Микавица, Ненад Лемајић, Горан Васин, Ненад Нинковић

Нови Сад на Дунаву – скеле и понтонски мостови – Велимир Вукмановић

Фатално бомбардовање Новог Сада 1849. – Жарко Димић, Мишко Лазовић

Фотографије: https://czds.rs/bombardovanje-novog-sada-1849-godine/