Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату.
Частан живот Владимира Фијата завршио се тужно, 16. марта 1959. године, у вршачкој душевној болници. Није имао родбину и никог ко би га сахранио у родном Самошу, па је вероватно у банатску земљу положен о трошку државе, негде у Вршцу. Његово гробно место, засад, није познато.
„Како за зналце историјских наука, тако и за сваког просечног читаоца, Сећања ће представљати драгоцену грађу, односно – пријемчиво и одиста узбудљиво штиво. Пред сам [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.
Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
