Нандор Гион

Гион Нандор, прозни писац, уредник (1941–2002). Студирао је на Одсеку за хунгарологију у Новом Саду. 1963–1993: сарадник, уредник и главни уредник мађарске редакције Радио Новог Сада. 1983–1986: директор Новосадског позоришта. 1979–1982: председник Друштва књижевника Војводине. 2000: постаје редовни члан Мађарске академије уметности.

У својим најпознатијим делима описује суживот Мађара, Срба, Немаца, Јеврјеа у Србобрану и Бачкој. На основу његових дела рађене су позоришне представе, радио-драме, филмови. Добитник је бројних признања. Дела су му преведан на десет језика. Од 2010. године његова родна кућа је претворена у музеј.

Преводи на српски језик:

С ове стране, Нови Сад, 1974;

Није то моје име, Сарајево 1979;

Војник са цветом, Нови Сад, 1983;

Приче из Кегловићеве улице, Нови Сад–Србобран, 2013;

Једноухи човек, Нови Сад–Србобран, 2015;

О мом стрицу и друге приче, Нови Сад–Србобран, 2015;

Приче о старом револверу, Нови Сад–Србобран, 2015;

Анђеоско весеље, Нови Сад–Србобран, 2016;

Корморани се још нису вратили, Нови Сад–Србобран, 2016;

Рафал за једног црног бивола, Нови Сад–Србобран, 2018.