Нандор Гион
Гион Нандор, прозни писац, уредник (1941–2002). Студирао је на Одсеку за хунгарологију у Новом Саду. 1963–1993: сарадник, уредник и главни уредник мађарске редакције Радио Новог Сада. 1983–1986: директор Новосадског позоришта. 1979–1982: председник Друштва књижевника Војводине. 2000: постаје редовни члан Мађарске академије уметности.
У својим најпознатијим делима описује суживот Мађара, Срба, Немаца, Јеврјеа у Србобрану и Бачкој. На основу његових дела рађене су позоришне представе, радио-драме, филмови. Добитник је бројних признања. Дела су му преведан на десет језика. Од 2010. године његова родна кућа је претворена у музеј.
Преводи на српски језик:
С ове стране, Нови Сад, 1974;
Није то моје име, Сарајево 1979;
Војник са цветом, Нови Сад, 1983;
Приче из Кегловићеве улице, Нови Сад–Србобран, 2013;
Једноухи човек, Нови Сад–Србобран, 2015;
О мом стрицу и друге приче, Нови Сад–Србобран, 2015;
Приче о старом револверу, Нови Сад–Србобран, 2015;
Анђеоско весеље, Нови Сад–Србобран, 2016;
Корморани се још нису вратили, Нови Сад–Србобран, 2016;
Рафал за једног црног бивола, Нови Сад–Србобран, 2018.