Марица Јосимчевић

Марица Јосимчевић рођена је у Београду 1946. године. Основну школу, гимназију и Филолошки факултет (енглески језик и књижевност; шпански језик) завршила је на Београдском универзитету.

Од 1970. до 1980. радила је у туризму и као професионални преводилац за енглески и шпански језик

Од 1980. Марица Јосимчевић има статус слободног уметника, којег је завредила прво као књижевни преводилац, а потом и као списатељица.

У периоду од 1993. до 2001. радила је у за две издавачке куће и била уредник неколико едиција.

Прва збирка приповедака Шкорпион је знао (Просвета, Београд, 1989) наишла је на повољне оцене наше књижевне критике, која је утврдила да се ради о писцу зрелог књижевног израза, богате инвенције и склоности ка фантастици и езотерији.

У другој књизи, Постаја Господња (Алтера, Београд, 1991), ауторка је езотеријску инспирацију претворила у романескно ткиво и тако створила развојни роман са езотеричном темом и снажном сатиром савременог потрошачког друштва. Овај роман преведен је и на енглески језик (The Abyss on Top of the World) и 2009. године објављен у Америци.

Затим следи роман Дно на врху света (DBR Publishing, Београд, 1994), збирка приповедака Пут коже (Српска књижевна задруга, Београд, 1998) за коју је добила награде „Исидора Секулић“ и „Стеван Пешић“. Dелом Јовање – књига о другом постању (Пешић и синови, Београд, 2003), Марица Јосимчевић уврхунила је свој књижевни опус езотеријске прозе. Затим следи збирка кратких прича Двобој на мосту (Utopia, Београд, 2007), драмски првенац Ботаничар (Utopia, Београд, 2011), збирка прича Огледало људског рода (Пешић и синови, Београд, 2013), футуристички роман Плави зденац (Metaphysica, Београд, 2016) и књига записа Кулисе вечности (Metaphysica, Београд, 2020).