Гордана Петковић

Гордана Петковић

Рођена 29.03.1972. године у Смедереву. Основну школу завршила у Друговцу код Смедерева, а средњу Учитељску школу у Јагодини (Светозареву). Дипломирала 1999. године на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек Историја, са темом: Унутрашње прилике у Југославији уочи Другог светског рата (ментор др Ранко Кончар). Магистарски рад, са темом Политичка делатност Стевана Ћирића од 1934. до 1939. године, одбранила 20.11.2009. године (комисију су чинили: др Љубодраг Димић, др Биљана Шимуновић-Бешлин и др Александар Касаш, ментор). Докторски рад са темом Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца, одбранила 13.09.2016. године на Филозофском факултету у Новом Саду (комисију су чинили: др Гордана Дракић, др Горан Васин, др Слободан Бјелица, др Биљана Шимуновић Бешлин и др Александар Касаш, ментор).

Од 2000. године је у Музеју града Новог Сада, као приправник-волонтер. Стручни испит положила новембра 2001. године у Народном музеју у Београду (тема хабилитационог рада: Велика народна скупштина у Новом Саду 1918. године). Од 2002. ради на месту кустоса за друштвену и политичку историју Сремских Карловаца (у Завичајној збирци Сремских Карловаца која је у саставу Музеја града
Новог Сада). Децембра 2009. године, у Народном музеју у Београду, стекла звање вишег кустоса (тема хабилитационог рада: Стеван Ћирић и његово доба – Фонд Стевана Ћирића у Музеју града Новог Сада; ментор Бранислава Јордановић, музејски саветник).

У Завичајној збирци Сремских Карловаца бави се проучавањем историје Сремских Карловаца, посвећујући највише пажње историји Карловачке митрополије и значајним породицама и личностима, којима се историографија није бавила у довољној мери. Проучавање, истраживање и обрада архивске грађе омогућиће приређивање изложби, поводом обележавања значајних јубилеја, објављивање
монографија и каталога, а посебна пажња посветиће се међуратној историји (која припада Историји Југославије), јер је историја Карловаца у том периоду најмање обрађена.

Аутор је монографије Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), у издању Завода за уџбеника 2009, приредила је Успомене проте Алимпија Поповића, у издању Прометеја 2017, Дневник епископа Георгија Летића, у издању манастира Гргетег, 2019. и Садржај Српског листа, у издању Прометеја, 2019. Аутор је изложби и каталога приређених изложби, а своје научне и стручне радове објављује у Годишњаку Музеја града Новог Сада, у Раду музеја Војводине, Годишњаку Историјског архива града Новог Сада, Смедеревском зборнику и у Карловачком листу (некада Карловачким новинама). Сарадник је Српског биографског речника у издању Матице српске.

Добитница награде Музејског друштва Србије Михаило Валтровић, са колегама из Музеја Војводине, за изложбу Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), за 2005. годину, као и за 2022 (пројекат Нови Сад: Акценти).