Драгољуб Павлов

Драгољуб Павлов рођен је 1940. године у Вилову. Одмах после рата долази у Нови Сад, где завршава гимназију и Пољопривредни факултет.
Прве песме објављује у часопису Поља 1966. године, а потом и у Стражилову, Руковетима, Летопису Матице српске, Књижевним новинама, Тиси, Сенту, Златној греди, Књижевном магазину, Eckermannu, као и у дневној штампи.
Прва збирка Чечилија излази 1973. године, затим Вршидба и гозба 1999, Окретаљка за танго 2005, Дунавска 2010. и најновија Пут у Лилипут 2022. године.
Заступљен је у антологијама: Похвала љубави Пере Зупца, Колективни облак Вујице Решин Туцића, Ао, данче, ала си ми бео Ненада Грујичића и Велики господин Дунав Радомира Андрића и Славице Јовановић.
Активан је и на пољу ликовне уметности. Прву изложбу радова изведених свежим биљним пигментима имао је 1966. године у кафе-клубу Трибине младих. Учествовао је на Новосадском салону 1976. и 1991. године, као и на ликовној колонији у Ечки 2009. Самосталне изложбе имао је у Бечеју и Србобрану 2006. године, као и у галерији „Прометеј“ у Новом Саду 2010.
У периоду 1957–1965, заједно са Бором Виторцем, реализује серију радова под називом Деи лечи, касније препознатих као иницијални или интуитивни перформанс.
Прва изложба тих радова приређена је у Музеју савремене уметности у Новом Саду 2007. године, а затим и у Бечеју, Суботици и Кули 2008, Зрењанину 2009, Београду 2010, Нишу 2011. и на Цетињу 2012. године.
Десет ових радова откупио је Музеј модерне уметности у Њујорку 2016. године, а још десет Wiener Art колекција савремене српске уметности у Београду 2024. године.
Павлов је члан Друштва књижевника Војводине, Новосадског књижевног клуба и Савеза удружења ликовних уметника Војводине.