Ђорђе Милошевић

Новинар, као и научник, не одлази у пензију. Он са радошћу користи слободно време које се појавило, да би писао. Писао о свему што није успео да каже, што није смео или желео… Толико је виђено и толико је наслушано, да је грех не написати, не оставити потомцима.

Ђорђе Милошевић већ 50 година служи свом народу у прес центрима или дописништвима у иностранству без викенда, празника, слободних дана, на позорници актуелних догађаја…

Како не испричати да је током  дугог новинарског живота видео Ј. Броза Тита, Е. Кардеља и А. Ранковића, да је разговарао са Хрушчовом, Брежњевом, Горбачовом, Клинтоном, Путином… Радећи у иностранству, новинар је постао сведок многих историјских догађаја, често преломног карактера- оружаног сукоба кипарских Грка и Турака седамдесетих година, ,,плишане револуцијe у Чехословачкој, рушења Берлинског зида и уједињења Немачке, ,,револуције ружа; у Грузији и ,,наранџасте револуције; у Украјини, ратова на Кавказу, тешке ситуације у постсовјетској Русији.

Тако се појавила ова књига. О својој новинарској судбини, о свему што је видео, што је болело, што је допирало до дубине душе.
Књига, осим тога што се са интересовањем чита, представља историјски
извор – испуњена је сведочанствима о далеким годинама, важним историјским
догађајима и људима. А колико тек вреде путовања Јосипа Броза Тита у друге земље!
У књизи има много размишљања и горућих питања о новинарима,
средствима информисасња, понашања оних  који пишу. Фактички, Ђорђе Милошевић разрађује и презентира своје схватање етике новинарства, показујући то на конкретним примерима из живота новинара разних земаља. А његово лично искуство – пример је тога како је дужан да брани част, достојанство и да се бори за истину прави Новинар и Човек.

др Јелена Гускова