Слике из прошлости: Стари Дубровник и Бока Которска
Са друге стране светлости
Мемоарско завештање Професора Младеновића или историја једног случаја
Шифра производа: 31085
Преузмите одломак: 
Аутори: Живомир Младеновић, Славица Гароња
Број страна / Повез / Писмо:
200 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2454-0
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,500.00 RSDЦена са попустом:
1,275.00 RSD
Биографија професора Младеновића јединствена је порука човека који је проживео читаво једно столеће и припадао самој нашој интелектуалној елити. Она истовремено сведочи о његовом релативном „неприсуству” и „невидљивости” у културној и научној јавности његовог/нашег времена (у обрнутој колико објективне чињенице радне биографије то показују).
Читалац ће видети да се и у Уводном писму, као и у тексту самих мемоара, неке ствари понављају – њихово средиште свакако представља стално истицана тврдња професора Младеновића о одузетом ауторству од стране Велибора Глигорића у случају рукописа Српски реалисти. Ово је један од примера (који није усамљен) како појединац унутар система моћника којем идеолошки не припада, остаје без начина, не само да докаже своју истину, већ и да, упркос респективном опусу, оствари подразумевајући учинак и траг у том друштву. Систематски ометан, суочен са затвореним вратима свих институција, другим речима, са „одузетом каријером” – само је дуг живот професора Младеновића успео донекле да исправи ту неправду. Надживевши све виновнике свог удеса, професор Младеновић, симболично побеђујући не само кроз ово мемоарско завештање које је настало далеко после свих догађаја, него и сада, учитавајући се у историју српске књижевне науке, и кроз своја капитална дела која је сукцесивно почео да (само)објављује тек почетком XXI века „без бирократских препрека” – његова ће рецепција, нема сумње, само расти.
Славица Гароња
Живомир Младеновић
Рођен у Доњем Љубешу код Алексинца 5. новембра 1910. године, Живомир Младеновић школовао се у гимназијама у Алексинцу и Крушевцу, студије књижевности на Филозофском факултету у Београду уписао је давне 1930, а дипломирао 1934. године. Усавршавао се у Прагу (1932) и на Сорбони у Паризу (1936/37), а споменуту тезу о Јовану Скерлићу у комисији, којом је председавао Александар Белић, одбранио и објавио 1940. године. Након Другог светског рата радио је у Институту за књижевност (касније укинут), а потом прешао у Одбор за народне умотворине при САНУ, где је провео читав свој радни век, до пензионисања, као научни саветник. Био је професор по позиву на универзитетима у Кембриџу 1970/71. (Енглеска) и у Америци (Флорида, Беркли, Индијана, Харвард и Колумбија, 1976).
Славица Гароња
Рођена 1957. у Београду. Све нивое студија (основне, магистарске, докторат) завршила на Филолошком факултету у Београду. Докторирала са темом: Мотиви и репертоар српске народне лирске и лирско-епске поезије Војне крајине и Славоније у записима 18. 19. и 20. века (2004). Професор универзитета и књижевница. Учествовала на више десетина научних конференција у земљи и иностранству и објавила преко 400 научних радова и чланака.
Бави се усменом књижевношћу (фолклористиком), књижевношћу Срба из Хрватске, књижевношћу коју пишу жене (родним студијама), књижевном критиком и белетристиком.
Предаје као ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.
Још нема коментара.