Говор и ћутање Андрићевих јунака
Андрић је највише говорио онда када је највише ћутао. – Ратомир Дамјановић
У прозном свету Иве Андрића говор и ћутање, глас и тишина нису супротстављени као присуство и одсуство, већ као два облика исте стварности. Говор је покушај обликовања унутрашњег, његово излагање поретку смисла; ћутање је граница тог покушаја, простор у коме оно што је речено налази своје мерило и последицу.
Тишина не означава недостатак гласа, већ присуство онога што глас не може да обухвати. Управо у односу између изговореног и прећутаног настаје значење: реч добија тежину тек у односу према ономе што остаје изван ње.
Ратомир Дамјановић
Ратомир Дамјановић је српски радио-новинар, писац и рецитатор. Рођен је 29. јануара 1945. године у Доњем Товарнику.
Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на групи Југословенска и светска књижевност.
Бави се естетиком говорних облика. На Учитељском факултету Универзитета у Београду предаје изборни предмет ,,Казивање уметничког текста“. Такође пише књижевну критику, као и критичке текстове из области реторике.
Дамјановићеве приче објављиване су на енглеском, шпанском, грчком, италијанском и кинеском језику, а за свој књижевни и уметнички рад добио је већи број награда и признања.
Промишљања оживљеног и доживљеног: „Ефемерис“ Дејана Медаковића







Још нема коментара.