Србија у немачком јавном мњењу 1914–1918.
Шифра производа: 31186
Преузмите одломак: 
Едицијe: XII коло
Аутор: Момчило Т. Селесковић
Број страна / Повез / Писмо:
258 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2557-8
Година издавања: 2025.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,760.00 RSDЦена са попустом: 1,496.00 RSD
„Наш циљ у овој студији није да проучавамо историјске догађаје него да се потрудимо да прикажемо једно стање духа: овде није реч о одређеним збивањима него о томе како су их људи доживели. Према томе, ми овде наводимо мишљење Немаца о Србима не зато што су објективна него зато да се види како Немци гледају на поменуте догађаје, да се чује њихово мишљење, да они говоре сами о себи.
Према томе, овај рад је објективан зато што преноси мишљење Немаца онаква каква јесу, а то значи у свој њиховој субјективности. Трудили смо се да прикажемо шта један народ мисли о одређеној теми и да тако, макар и мало, допринесемо упознавању психологије тог народа.” – Момчило Т. Селесковић
„Српско питање је полазна тачка Првог светског рата али не као споредан повод, због кога се покренуло велико и замршено клупко снага него као питање од пресудног значаја за опстанак Аустроугарске.” – Молден, Graf Aehrenthal, 1917.
Књига представља занимљиву студију односа „обичних“ Немаца према Србима и постулира да су несумњиве предрасуде, које са немачке стране не ретко кулминирају расизмом, потицале пре свега из незнања, јер све до Првог светског рата оскудне информације о Србима су стизале у Немачку превасходно преко Хабзбуршке монархије, којој су Срби и пре Сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда (Franz Ferdinand) били трн у оку. – Владимир Умељић
Момчило Т. Селесковић
Др Момчило Т. Селесковић рођен је 1890. године у Крагујевцу. Основну школу завршио је у Београду, средњу у Штутгарту. Дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Минхену 1914. године.
Као добровољац, учествовао је у Првом светском рату. Сећања на те дане забележио је у свом Дневнику који се налази у његовој заоставштини.
Селесковић је писао на немачком, француском и српском језику, највише филозофске и књижевнотеоријске радове, али и политичке расправе, кратке приче, драме и песме. Бавио се публицистиком, књижевном, ликовном и музичком критиком. Преводио је с немачког и енглеског језика.
По завршетку Другог светског рата Селесковић је кратко време радио у Министарству за информисање ФНРЈ. Тешко се разболео 1949. године. Почетком 1950. отишао је на лечење у Париз. Умро је 13. маја 1950. у Паризу; тамо је и сахрањен.
Још нема коментара.