Страдање Шапца и Мачве у Великом рату

Шифра производа: 30312
Страдање Шапца и Мачве у Великом рату
Број страна / Повез / Писмо:
249 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1842-6
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 660.00 RSD

Развијајући се и напредујући током читавог 19. века, Шабац је почетак 20. дочекао као напредна варош, како у економској тако и у културној сфери живота. Уз новоосновану гимназију, неговање позоришног живота, отвара се и Читалиште, а у њему и прва музејска збирка.због близине границе, Шабац постаје један од главних трговачких и извозничких центара Србије. Сви ови елементи, од Шапца ће, како каже немачки путописац Феликс Каниц, начинити Мали Париз. Оно што становници Шапца нису могли предвидети јесте трагедија коју ће град преживети у току Великог рата и од Малог Париза постати Српски Верден. Живот уз границу, као највећа дотадашња предност, у рату ће постати највећа мана.

У недељу, 9. августа изнад Шапца ће се појавити први непријатељски авион, а већ 12. августа, у рану зору, аустријске трупе Шездесет друге бригаде Четвртог корпуса Друге армије, под командом генерал-мајора Данија фон Ђармата, почеће прелазити Саву код дреновачке аде и у центар града стићи већ у подне.

Истовремено почиње и повлачење војске и цивилног становништва, а они који су у Шапцу остали, узалуд су кроз прозоре избацили беле барјаке јер ће се убрзо показати геноцидни карактер намера аустроугарске, која је желела не само пораз, већ и и економско и демографско уништење. Ово је нарочито уочљиво у периоду прве окупације Мачве и Шапца.

Одмах по заузимању града почеће хапшења, малтретирања, силовања и убијања цивилног становништва. По један митраљез постављен је на свакој раскрсници, а у центру чак четири. Својеврсни симбол страдања Шапчана постаће саборни храм Светих апостола Петра и Павла у којима су становници држани три дана без воде и хране на августовској врелини.

Бранислав Станковић

Бранислав Станковић рођен је 1967. у Шапцу. Основну школу и гимназију завршио је у Богатићу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду на катедри за Националну историју. Као професор историје радио је у неколико школа у Београду. Од 2001. до 2004. године руководио је етно-парком Совљак у Мачви који је у том периоду ревитализован. Од 2005. до 2014. године био је директор Народног музеја у Шапцу. Као виши кустос данас ради у Народном музеју у Шапцу.

Аутор је књига: Мачва у Другом српском устанку; Срби у Другом светском рату; Suffering of Šabac and Mačva in the Great war; Звонари слободе; Изгубљено наслеђе – дубровачки Срби; Слика једног града, Невиђени Београд у објективу Ристе Марјановића.

Приредио је критичко издање мемоарске грађе: Луја Л. Томсона Повлачење из Србије и Дневник др Ружице Војић.

Аутор је шеснаест изложби од којих наводимо: Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом стогодишњице смрти писца), Немачки пропагандни плакат у Србији 1941–1945, Мали велики Париз – утицај француске културе на друштвени и културни живот Шапца од XIX века до почетка Другог светског рата, Немојте нас заборавити, Српски санитет 1914–1918, Звонари слободе – Михаило Пупин и Свети владика Николај, О једној младости

Снимио је документарни филм Јанко, друго име Мачве.

Поводом стогодишњице обележавања завршетка Великог рата 2018. у Паризу је представио пројекат Немојте нас заборавити.

Добитник је награде „Михаило Валтровић”.

Будите први који ће написати рецензију “Страдање Шапца и Мачве у Великом рату”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.