Сјај и беда једне победе
Нема на залихама
VII коло Едиције СРБИЈА 1914–1918
Жорж Клемансо – „Отац победе“
Жорж Клемансо је, према неким мишљењима, највећи француски политичар и државник 20. века, после Шарла де Гола. Ова јединствена личност Треће француске републике, најдуговечније до данашњег дана, у значајној мери је обележила друштвени и национални живот Француске током више деценија. Врхунац своје славе и популарности Клемансо је стекао у последњим годинама Великог рата, као и у послератном периоду.
Ова несвакидашња личност двоструко је инспиративна, како за Французе, тако и за Србе. За ове прве да у епохи националног песимизма пронађу надахнуће у вулканском родољубљу, истрајности и непоколебљивости свог славног земљака, а за нас пак, да се подсетимо једне срећније епохе српско-француских односа и пријатељства.
Ова књига, написана са страшћу, и данас одушевљава, упркос историјској дистанци. У њој отркивамо да је „отац победе“, поред све своје оштре интелигенције човека од акције, био такође и значајан писац: нервозно и породрно, ово дело се чини као да је написано јуче.
„Приликом закључења ове наше Конференције мира, ја морам, пре него што сиђем са овог подијума да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име, а то је Србија.“ – Жорж Клемансо
Жорж Клемансо
Жорж Клемансо (франц. Georges Benjamin Clemenceau Мујерон-ан-Паред, Венде, 28. септембар 1841 — 24. новембар 1929) био је истакнути француски политичар, председник владе и министар рата у судбоносним данима Првог светског рата, један од велике четворице на мировној конференцији у Версају.
Био је лекар, а у политику је ушао године 1870. године када је изабран за председника општине Монмартр. Као посланик заузимао се за наставак француско-пруског рата и изјаснио се против Франкфуртског мировног уговора. У парламенту је водио леве радикале. Говорничким умећем, сарказмом и непомирљивошћу био је опасан политички противник.
Године 1906. улази у Владу, постаје министар унутрашњих послова, а затим и премијер. Уверен да је обрачун с Немачком неминован, осуђује попустљивост француских политичара, настоји да се земља што боље припреми за рат и заузима се за успостављање добрих односа са Великом Британијом.
Након рата, на мировној конференцији у Версају, настојао је свим дипломатским средствима да избори што повољнији положај Француске у новом односу снага. Једном је написао Тај мировни уговор, као и сви други, јавља се као наставак рата, и не може бити ништа друго.
Жорж Клемансо је од краља Николе одликован златном медаљом Обилића за храброст.
Умро је 24. новембра 1929. године у Паризу.
Још нема коментара.