Са Србима у Србији и Албанији 1914–1916: Ратни дневник једног хирурга

Шифра производа: 29309
Са Србима у Србији и Албанији 1914–1916: Ратни дневник једног хирурга
Број страна / Повез / Писмо:
184 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 13.5 × 20.5 cm
ИСБН: 978-86-515-1040-6
Година издавања: 2016.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 1.250,00 дин.Цена са попустом: 1.000,00 дин.

Ово је сведочење једног холандског лекара, тј. једног научног ума и неутралног грађанина, о понашању аустријско-немачке војске у Србији и о повлачењу Срба преко Албаније.

Било је потребно превести ово сведочење на француски језик, на језик дипломатије и демократије, не да би се додатно подстицали нити до унедоглед одржавали мржња међу народима и ратови међу владама, већ да би се пред очима садашње и будућих генерација сачувала верна слика делâ и поступака милитаристичких империја.

Данас, читаоци ове књиге, како они у неутралним тако и они у савезничким и придруженим земљама, треба да знају шта су народи Србије претрпели за службу Савезу и за човечанство. Из ових веродостојних страница сви грађани новог света треба да науче које материјалне и моралне обавезе сви имамо према тих српским народима: треба да платимо огроман дуг тамо; не треба да га сматрамо тек парчетом папира.

Прочитајте у овој књизи о повлачењу Срба кроз Албанију! Три године након тог повлачења, пошто су преко Крфа и Солуна заобишли читаво грчко полуострво, ти јунаци вратили су се као победници у своју престоницу, Београд, и ослободили своју браћу у Босни, Херцеговини, Хрватској и Банату. Из тих војних сломова, српска војска изашла је још храбрија и бројнија, захваљујући југословенској браћи која су дошла из Америке. Са тих згаришта видећемо ускоро како израња једна већа и просперитетнија Србија, захваљујући уједињењу свих оних који говоре српски и који желе једну јединствену и неподељену Србију између Јадрана, Драче и Вардара.

Виктор Берар

 

Аријус ван Тинховен

Аријус ван Тинховен (1886–1965) у Амстердаму је маја 1912. завршио медицину и већ 24. октобра исте године кренуо је за Београд и прикључио се Црвеном крсту Србије.

Био је претходница малог холандског медицинског тима, а имао је и велику подршку српских власти, тако да је отворио у Београду привремену болницу, сам је направио и салу за операције. 1913. године отворио је велику болницу за рањене.

Пре почетка Првог светског рата стизао је и до Ваљева, однео је тамо рендген-апарат и при одласку из Србије поклонио га је Ваљевској болници, а Ваљевци су га прогласили за почасног грађанина Ваљева.

Додај рецензију

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


  1. :

    Мемоари др Аријуса ван Тихховена представљају вишеструко сведочанство о, пре свега, животу српског и аустроугарског народа у овом историјском периоду, али и значајан траг о несебичном пријатељству пруженом од стране свих страних медицинских покрета и акција, које људе нису делиле по расама и националним припадностима, већ по количини озлеђености и врсти помоћи које су указивале. Описи из наведеног дневника су веома једноставни и прецизни, тако да се са великом лакоћом читају. Међутим, у неким моментима, због таквог стила, описи страдања могу бити потресни, али сам рат као такав јесте трагедија у свом најпримитивнијем облику. Говорећи о Србима, њиховом начину одевања, ратовања и понашања, др Аријус говори као о својима и ниједном се није дало приметити да му је непријатно у српској земљи. Ваљево, у чијој болници је вршио хируршки посао, са правом му је доделило титулу почасног грађанина и као такав остаће заувек.

    Ова веома драгоцена, по обиму невелика књига, помаже да се име др Аријуса не заборави. Његовим залагањем, као и залагањем Црвеног крста, ране са ратишта, епидемичне болести тог доба саниране су на најбољи могући начин. Због тога, заједно са именом др Арчибалда Рајса, потребно је помињати и др Аријуса, јер је он остао велики пријатељ српског рода.