Жене у страним медицинским мисијама на српским ратиштима 1912–1918
Шифра производа: 30664
Преузмите одломак: 
Едицијe: IX коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Милена Жикић
Број страна / Повез / Писмо:
251 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2052-8
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,240.00 RSDЦена са попустом: 744.00 RSD
Жене у страним медицинским мисијама – незаустављива сила природе
Балкански ратови, који су обележили почетак друге деценије XX века, омогућили су окупљање женских удружења са циљем помоћи српској држави и народу. Друкчију слику о жени формирале су ратне околности. Нови моменти условили су да српско друштво постане „женско“, због већег броја припадница женског пола у односу на мушку популацију. На тај начин жене су постале ослонац, подршка, подстрек и потпора породици.
Улога жена се за време три рата, на почетку XX века, знатно изменила. Увучена у ратни вихор, показала је да може једнако бити успешна као мушкарац, као шеф санитета, управница болнице или председница женских друштава. Све ово довело је до промена родних улога и еманципације жена. Засигурно је ратни период „оспорио мушку хегемонију“ и омогућио женама да покажу своје могућности изван породице.
Велику подршку српском народу у ратним годинама пружиле су жене из Русије, Британије, Француске, Аустралије и Америке. Бројне иностране мисије хрлиле су ка Србији да пруже стручну помоћ. У ратном вихору, жене из иностранства преузеле су улогу возача санитетског аутомобила и помагале да се рањеницима што пре укаже потребна помоћ. Заправо, од њене брзине зависило је допремање болесника од фронта до болнице.
Српске жене су се одликовале пожртвованошћу и хуманошћу. Оне су то показале у XIX веку радећи као болничарке. „Лечење рањеника у то време важило је за најплеменитији задатак, који једна жена треба да обавља у рату.“ Уочи Првог балканског рата Србија је имала 1.500 обучених болничарки и 16 жена лекара. Ове жене налазиле су се на челу резервних војних болница, истовремено обављајући своје лекарске дужности, као што су хируршке интервенције, обдукције, лечење оболелих и превенција заразних болести.
Потребно је нагласити да жена није пружала помоћ само као болничарка и возач. Она је била и борац на фронту.
Прави војник који није заостајао за мушкарцима.
Милена Жикић
Mилена Жикић рођена је 1985. године у Нишу. По образовању је професор историје и библиотекар. Основну школу похађала је у Доњем и Горњем Матејевцу. Матурирала је у Административно-биротехничкој школи у Нишу као ученица генерације. Дипломирала је на Катедри за историју Филозофског факултета у Нишу као најбоља студенткиња факултета, студијске групе и апсолвенткиња. Стручне испите за обављање библиотечко-информационе делатности положила је 2012. године у Народној библиотеци Србије у Београду. Научни степен доктора историјских наука стекла је 2019. године одбраном докторске дисертације Улога жена у ратовима српске војске од 1912. до 1918.
године.
У току школовања више пута је награђивана за постигнуте резултате на државним такмичењима из историје. Добитница је Видовданске награде града Ниша, као и на-
граде Фонда краљевског дома престолонаследника Александра Карађорђевића. За постигнуте резултате у току студирања добила је признања Филозофског факултета,
као и Лектората за грчки језик и Студентског парламента матичног факултета. Била је стипендисткиња Министарства просвете и спорта и Фонда за развој талентованих
ученика и студената града Ниша.
Радила је у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“ у Нишу и у Основној школи „Мирослав Антић“, у истом граду. Била је чланица Комисије за називе делова насељених места и називе улица у Нишу, као и чланица Управног одбора Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу. Од 2017. године живи и ради у Новом Саду. Доцент је и шеф Катедре за општеобразовне науке на Фармацеутском факултету у Новом Саду. На позицији персоналног асистента декана налази се од 2021. године.
Члан је Историјске секције Српског лекарског друштва у Београду. Такође, члан је Комисије за полагање испита за лиценцу професора и стручних сарадника у школама са територије АП Војводине.
Године 2019. Народна библиотека Србије доделила јој је Захвалницу за допринос квалитету и богатству библиотечких збирки и очувању националне културне баштине.
Објавила је књиге: Ниш у листу „Ново време“ 1941‒1944. (коауторство са Бобаном Јанковићем), Библиографија часописа „Пешчаник“ (2003‒2013) (коауторство са
Бобаном Јанковићем), Библиографија радова југоисточне Србије академика Владимира Стојанчевића (коауторство са Љиљаном Ђуровић), Bibliografija odbranjenih diplomskih radova na Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad (2013/2014–2017/2018), Библиографија Небојше Озимића, Жене у српским ослободилачким ратовима (1912–1918), Библиографија часописа Pелигија и толеранција (2004–2019), Живот вођен вером и науком, библиографија радова др Зорице Кубурић, Библиографија часописа „Дискурси“ (2011–2013), Научноистраживачки рад са основама академског писања: уџбеник за студенте медицинских наука (коауторство са Маријом Краљевић-Балалић, Јованом Васиљковић, Далибором Крстинићем).
Danica – :
Divno je što se neko posvetio detaljnijem proučavanju uloge žene u srpskom društvu. Knjiga koja govori o ženama kao stubovima porodice, aktivnim učesnicama u ratu.