Хабзбурзи и јужнословенско питање

Херман Вендел

Рођен је као син пруског чиновника. Након завршене гимназије у родном граду, студирао је историју и филозофију на универзитету у Минхену. Као студент је постао члан књижевног-културног савеза „Млади Алзас” (Das jüngste Elsaß), подржавао је раднички покрет и био заговорник француско-немачког помирења. Постао је уредник социјалистичких листова „Фолкштиме” (Volksstimme), у Чамницу, као и „Лајпцигер фолксцајтунг” (Leipziger Volkszeitung). Године 1905. је постао члан Социјалдемократске партије Немачке. У периоду између 1910. и 1918. је био члан градског већа у Франкфурту на Мајни и са 27 година постао посланик Социјалдемократске партије у скупштини у Рајхстагу. Мада је у скупштини био најмлађи посланик, током Првог светског рата осудио је поступке окупаторске управе у Србији.

Био је један од најзначајнијих посредника Јужних Словена, а посебно Срба у Немачкој. Током Балканских ратова је боравио као ратни дописник у Београду. Године 1920. као добром познаваоцу југословенских и балканских прилика, понуђено му је место немачког посланика у Београду. Понуду је одбио у жељи да остане независтан. Након Првог светског рата је напустио политику и потпуно се посветио писању. Показао је изузетну наклоност и интересовање за југословенски покрет и проблеме Југоисточне Европе. За писање је исцрпно користио грађу и литературу, али и лично познавање јужнословенских области, у које је често путовао. Године 1921. је у Франкфурту на Мајни основао Немачко-југословенско друштво за приближавање ова два народа. Због својих политичких ставова према Балкану и публицистичке делатности с циљем приближавања јужнословенских питања немачкој и европској јавности, веома је добро прихваћен у Србији, касније у Југославији.

Почасни члан Матице српске постао је 1923. године. Био је и дописни члан једног од најугледнијих славистичких центара (School of Slavonic studies на Универзитету у Лондону). Београдски Универзитет га је за научни рад о Јужним Словенима изабрао 1929. године за почасног доктора. Након што су нацисти 1933. године дошли на власт, на челу са Хитлером, емигрирао је у Париз, где је живео све до своје смрти. Пред крај живота, поводом двадесетогодишњице немачке офанзиве на Србију, у Паризу је објавио фељтон о трагичним последицама Првог светског рата (1935). Након његове смрти, готово све новине, културна, књижевна и научна гласила у Југославији су објавиле његове некрологе и прилоге о његовом делу.