Србија и Први светски рат
Напор Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење
Шифра производа: 29721
Преузмите одломак: 
Едицијe: IV коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Перо Слијепчевић и сарадници
Број страна / Повез / Писмо:
400 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-868-515-1268-4
Година издавања: 2017.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,500.00 RSDЦена са попустом:
1,275.00 RSD
Доносимо оргинално, преснимљено издање ове књиге објављене 1929. године у Сарајеву у издању Обласног одбора Народне одбране.
Материјал су прикупили и обрадили Перо Слијепчевић, Владимир Ћоровић, Васиљ Поповић, Ристо Јеремић, Мирко Максимовић, Никола Стојановић, Шћепан Грбић, Ђоко Перин, Гојко Круљ, Срђа Ђокић и Хамза Хумо. Књига даје укупан приказ о томе шта је и колико Босна и Херцеговина допринела Ослобођењу и Уједињењу и приказује како је изгледао њен ослободилачки покрет на пољима политичком, просветном и економском.
Садржај: Национални развој од 1875. * Покрет од 1875. до 1878. * Оружани отпор против Аустро-Угарске од 1878. до 1882. * Црквене борбе и покрети * Просветне борбе * Поглед на Босанску политику од 1903. до 1914. * Млада Босна * Б и Х у Светском рату * Економски развитак села од 1878. до 1928. * Градска привреда * Развој друштвеног живота * Национализам у бос-херц књижевности
Перо Слијепчевић и сарадници
Перо Слијепчевић (Самобор код Гацка, 12. јун 1888 – Београд, 13. децембар 1964) био је српски књижевни историчар.
После завршене гимназије у Мостару определио се за студије германистике и филозофије на Бечком универзитету. Образовање је употпунио докторатом на универзитету у Фрибургу у Швајцарској с тезом о будизму у немачкој књижевности, 1917. године.
Балканским ратовима био добровољац у црногорској војсци, а за време Првог светског рата је био активни заступник ставова српске државе у емиграцији.
Био је секретар сарајевског Српског просвјетно културног друштва (СПКД) „Просвјета“, а затим професор Велике медресе у Скопљу, а затим је постао хонорарни универзитетски професор 1927. године, а наредне је постао и ванредни професор скопског Филозофског факултета. Редовни професор германистике на истом факултету постаје 1938. године. Почетком Другог светског рата прелази на Београдски универзитет.
У време окупације је био пензионисан, али је после завршетка рата поново враћен на Београдски универзитет на којем је завршио радни век 1958. године, као шеф катедре за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Сматра се једним од најбољих германиста које је српска култура икада имала.
Још нема коментара.