Србија у Првом светском рату – илустрована хронологија

Питање ратне одговорности

      Питање утврђивања одговорности за избијање Првог светског рата једно је од најконтроверзнијих питања  историјске науке. Њиме су се у претходних сто година, поред историчара бавили и политичари, пропагандисти, правници, новинари и публицисти.

На конференцији мира у Паризу формирана је посебна комисија која се бавила утврђивањем ратне одговорности. Она је користила тада расположиве документе, али  ни она није у потпуности била објективна, јер је пре свега радила у интересу победничких сила. У извештају ове комисије између осталог стоји и недвосмислена тврдња: „Централне силе су планирале рат заједно са својим савезницима, Турском и Бугарском и рат је резултат намерних потеза који су почињени да би рат постао неизбежан“. Из рада ове комисије проистекао је 231. члан Версајског мировног уговора у коме се између осталог каже да Немачка потписница „… прихвата одговорност Немачке и њених савезника за све губитке и штету коју су савезничке и придружене владе и њихови становници претрпели као последице рата који им је наметнула агресија Немачке и њених савезника…“

Немачкој су наметнили врло тешке услове мира, који су подразумевали испату ратне штете (од баснословних 246 милијарди златних марака чија би исплата према Јанговом плану требало да траје до пред крај 20. века), територијалне губитке, привремени губитак суверенитета над привредно значајним областима, разоружање и међународну изолацију незапамћену у новијој историји. Све то су били врло озбиљни разлози да немачка влада, која је овај уговор потписала под притиском, покрене врло организовану кампању за ревизију овог уговора. Сматрало се да је то најубедљивије може постићи ревизијом историје и доказивањем да је неко други одговоран за почетак рата. У ту сврху је одмах у оквиру министарства иностраних послова формиран тајни одсек који је требало да се бави овим пословима. Касније су формиране још неке организације и институти који су имали исти задатак. Као резултат рада ових организација објављено је неколико хиљада књига и чланака који су доказивали да је неко други, а не Немачка одговоран за избијање рата.