Србија у Првом светском рату – илустрована хронологија

Шифра производа: 28978
Србија у Првом светском рату – илустрована хронологија
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
496 / Тврд / Ћирилица
Димензије: -
ИСБН: 978-86-515-0913-4
Година издавања: 2014.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,450.00 RSDЦена са попустом: 1,160.00 RSD

Питање ратне одговорности

      Питање утврђивања одговорности за избијање Првог светског рата једно је од најконтроверзнијих питања  историјске науке. Њиме су се у претходних сто година, поред историчара бавили и политичари, пропагандисти, правници, новинари и публицисти.

Још током трајања рата обе зараћене стране настојале су да покажу како је противнички блок крив што је до рата дошло. У томе нису бирана средства. Коришћене су полуистине, неистине па и фалсификати. Један од примера за то је судбина архивске грађе коју је аустроугарска војска запленила у Србији током рата. Она је однета из Србије, а касније је „стилизована“, заправо фалсификована, тако да се докаже да су Русија и Србија одговорне за рат. Ова „стилизација“ вршена је у Бечу и Терезиенштату (Тешину), центру аустроугарске војнообавештајне службе, о чему је касније у својим мемоарима сведочио Максимилијан Ронге, један од учесника овог посла.

На конференцији мира у Паризу формирана је посебна комисија која се бавила утврђивањем ратне одговорности. Она је користила тада расположиве документе, али  ни она није у потпуности била објективна, јер је пре свега радила у интересу победничких сила. У извештају ове комисије између осталог стоји и недвосмислена тврдња: „Централне силе су планирале рат заједно са својим савезницима, Турском и Бугарском и рат је резултат намерних потеза који су почињени да би рат постао неизбежан“. Из рада ове комисије проистекао је 231. члан Версајског мировног уговора у коме се између осталог каже да Немачка потписница „… прихвата одговорност Немачке и њених савезника за све губитке и штету коју су савезничке и придружене владе и њихови становници претрпели као последице рата који им је наметнула агресија Немачке и њених савезника…“

Немачкој су наметнили врло тешке услове мира, који су подразумевали испату ратне штете (од баснословних 246 милијарди златних марака чија би исплата према Јанговом плану требало да траје до пред крај 20. века), територијалне губитке, привремени губитак суверенитета над привредно значајним областима, разоружање и међународну изолацију незапамћену у новијој историји. Све то су били врло озбиљни разлози да немачка влада, која је овај уговор потписала под притиском, покрене врло организовану кампању за ревизију овог уговора. Сматрало се да је то најубедљивије може постићи ревизијом историје и доказивањем да је неко други одговоран за почетак рата. У ту сврху је одмах у оквиру министарства иностраних послова формиран тајни одсек који је требало да се бави овим пословима. Касније су формиране још неке организације и институти који су имали исти задатак. Као резултат рада ових организација објављено је неколико хиљада књига и чланака који су доказивали да је неко други, а не Немачка одговоран за избијање рата.

Слично су се понашале и друге европске владе, али у знатно мањем обиму и слабије организовано. Изузетак је била Совјетска Русија, која је објављивала историјске изворе и књиге којима је за избијање „империјалистичког рата“ кривила европске империјалисте, али и своју царску владу.

Објективнији истотиографски приступ био је могућ тек после Другог светског рата, када је постојала довољна временска дистанца, али и када више није било горуће потребе за ревизијом која је простицала из одредаба Версајског мировног уговора.

Међу многобројним објективним историјским радовима насталим током 1960-их и 1970-их година издавајају се дела немачког историчара Фрица Фишера, а код нас академика Андреја Митровића.

Ђорђе Ђурић

Др Ђорђе Ђурић рођен је 1971. године у Јарку код Сремске Митровице. Студије историје започео је 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1995. Магистрирао је на тему Политичка биографија Јована Жујовића (2002). Докторску дисертацију Европски утицаји на нововековну српску историографију, од средине 18. до средине 19. века одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010.

Ради као доцент на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за историју на предмету Општа историја Новог века.

Стручно се усавршавао као стипендиста Руске академије наука, Гете института и Георг Екерт института: Кавала, Грчка (1994); Минхен, Немачка (2001); Брауншвајг, Немачка (2006. и 2007); Москва, Русија (2006, 2007. и 2012); Братислава, Словачка (2011), где је обављао и стручна истраживања.

Објавио је бројне чланке и расправе у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова са научних скупова.

Будите први који ће написати рецензију “Србија у Првом светском рату – илустрована хронологија”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.