Распеће српског народа у Срему 1914.

Шифра производа: 28972
Распеће српског народа у Срему 1914.
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
400 / Тврд / Ћирилица
Димензије: -
ИСБН: 978-86-515-0914-1
Година издавања: 2014.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,350.00 RSDЦена са попустом: 1,080.00 RSD

Још – год. 1912. – за време балканског рата, очи свију Југословена у неослобођеним крајевима упрте су биле у малену Србију. Са највећом пажњом пратили су они сваки извештај о кретању хитре и јуначке војске српске. Големи успеси ове војске на ратном пољу, према Турској, стварали су велике наде у сваком искреном родољубу и на скорашње своје ослобођење.

На подбадање Аустро-Угарске, 30. јуна 1913. год., и братска Бугарска, као дојучерашња савезница српска, ступи у рат против Србије. Па ту су и арнаутски упади у новоослобођене српске крајеве. – И Србија је све ове тешкоће савладала уз велико херојство.

После ових великих напора и многог проливања крви, Србија није такорећи ни отпочела да се одмара, кад ево ти царевине Аустро-Угарске, која је 27. јула 1914. силом увуче у ново крвопролиће, из чега је убрзо букнуо светски рат.

Југословени у неослобођеним крајевима, стојећи под приличним утиском аустријске и маџарске штапе, пратили су са извесном зебњом судбину малене и измучене Србије. Никакав сразмер нису видели они у величини ове две зараћене земље. Изнурена Србија са својим 4 и по милијона становника била ја врло мала земља према одморној и големој царевини Аустро-Угарској, која је бројала 52 милијона душа.

Али се већ првих дана ратовања испоставило, да је писање аустроугарске штампе, по ком ће нарочито маџарска војска за 14 дана прогутати Србију, једно обично хвалисање и неозбиљно разметање. Српска војска је и овом приликом доказала, да:

„Бој не бије свијетло оружје,
Већ бој бије срце у јунака!“ – из Предговора

Тоша Искруљев

Искруљев, Теодор Тоша, учитељ, општински бележник, публициста (Јасеново код Беле Цркве, 5. 9. 1885 – Београд, 12. 4. 1974).

Завршио је Учитељску школу у Темишвару уз материјалну потпору вршачког владике Гаврила Змејановића а затим службовао у Банатској Паланци, Надаљу и Доњем Ковиљу. Из здравствених разлога напустио је просвету и определио се за чиновнички позив.

Припадао је Радикалној странци и био предани следбеник Јаше Томића а потом се приближио странкама социјалистичке оријентације.

Написао је и објавио више стотина прилога у којима се бавио социјалним, просветним, културним, националним, историјским и демографским питањима.

 

Будите први који ће написати рецензију “Распеће српског народа у Срему 1914.”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.