Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Тома Семафорџија – социолошки портрет перача шофершајбни
Шифра производа: 30186
Едицијe: Социологија
Аутори: Драган Тодоровић, Драгољуб Б. Ђорђевић
Број страна / Повез / Писмо:
264 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 23 cm
ИСБН: 978-86-515-1648-4
Година издавања: 2020.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Машински факултет Универзитета у Нишу
Цена: 800.00 RSDЦена са попустом:
680.00 RSD
„Да се зна, насловом и поднасловом Тома Семафорџија – социолошки портрет перача шофершајбни, настојим да ‘очешљам’ сурову стварност живота типичног српског Рома. Желим да му име разгласим, да му напишем посвету. Ко је неутралан у истраживању? Да ли онај коме је свеједно? Тај је незаинтересован, није неутралан. А ми смо заинтересовани и није нам свеједно. Херберт Рид посдећа нас на једноставну чињеницу, коју многи потискују, међу њима и социолози одати квантификоманији: ‘Али, ми поседујемо и осећајност поред чула, осећања поред разума.’
(…)
Портрет је формиран на основу деценијског примарног искуства истраживача. У том периоду смо скоро свакодневно посматрали понашање брисача шофершајбни на распутици, често разговарали на његовом ‘радном месту’ или за време пауза, фотографисали га у различитим ситуацијама, прикупљали основне податке о њему од сабраће му, која га добро зна, као и мишљења возача нерома. Присан, интиман опис лика Томе Семафорџије изведен је у духу thick description Клифорда Герца.
А да ли се догодило огромно непоклапање или приближно слагање увида, изложених на претходним листовима, до којих сам дошао деценијским свакодневним гвирањем кроз стакло аута у Тому Семафорџију и резултата систематског емпиријског праћења његовог рада преклане, које су споревели искусни истраживачи – Д. Тодоровић, Јелена Динић и Младен Митровић – читаоци ће установити читањем материјала из ове књиге, коју стваљамо на астал социолошкој и широј читалачкој јавности.“ – из предговора
Драган Тодоровић
Др Драган Тодоровић је редовни професор на департману за социологију Филозофског факултета, Универзитета у Нишу. Рођен је у Нишу 1971. године.
Уредник је серије Philosophy, Sociology, Psychology and History часописа Facta Universitatis Универзитета у Нишу. Самостално и у коауторству је написао и приредио 30 књига и зборника, међу којима су најновије публикације: Бити социолог (споменици Драгољуба Б. Ђорђевића) (2019) и Contemporary Religious Changes: From Desecularization to Postsecularization (2020).
Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.
Још нема коментара.