О њима за нас
Писање и објављивање историје социологије замашан је и одговоран подухват, те излажење на мегданлук овом изазову није било
претерано популарно међу домаћим социолозима. Разазнавање природе друштвеног универзума приоритет је социологије као научне дисциплине, док је у опису позива социолошких делатника да периодично извештавају о њеним дометима и доприносима у националним и светским оквирима.
Драгољуб Б. Ђорђевић заточник је социологије. Могло би се казати, парафразирајући један од наслова из његове књиге, и добри дух социологије у Србији. Свестан је многоликих неуредности еснафа који круне и затомљују углед домаће социолошке науке. Уз
реално неспокојство, у његовом мисаоном пластенику преовладава стидљиви оптимизам. На концу, ова књига чини слику о социологији бољом но што у реалности јесте.
Обделавање социолошке њиве је теретни посао, који наш аутор предано обавља, ево, и на прагу осме деценије живота. Пожелимо мирно море и успешну пловидбу његовом социолошком корабу. Верујемо да ће се његов стваралачки опус једног дана наћи „на
мети“ млађих генерација социолога, јер, сасма је сигурно, представља незаобилазан камичак српског социолошког мозаика с краја двадесетог и почетка двадесет и првог века.
Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.
Још нема коментара.