Пакет – Савремена проза
Три наслова из савремене прозе – 60%
Искористите попуст на пакет књига из савремене прозе и поручите 3 наслова по сниженој цени:
Једнорози
Хринова живот боји прелазећи ивицу.
Својом збирком прича Једнорози, Барбора Хринова храбро иступа из централизованог света дајући глас маргини и њеним становницима, који, не нужно скрајнути, ипак бивају изоловани у самом средишту.
Ексцентричност својих протагониста Хринова вешто вербализује интересантним језичким решењима, а увек у складу са необичношћу ситуације у коју их доводи.
Особености људског бића долазе до изражаја у потаји, када дезинхибираност узима превласт, па се мења и поглед, а свест буја у својој имагинацији. Обележени јединственошћу сопственог рога, ови ликови показаће нам да ничег лошег нема у различитости и дати нам храбрости да исцртани шаблон исечемо по сопственој вољи и обликујемо живот како нам одговара.
Хотел Балкан
Иако измаштане, ове кратке приче јесу приказ могућих биографија, реалних и свакодневних, болних, али и храбрих, са челичним штитом на грудима свих јунакиња. Умотане тканином или обмотане стегама традиције, вирџине или слободарке, свима им је заједнички – живот на Балкану.
Добро дошли у хотел Балкан – из њега се сви врате другачији.
Стотину дана без Лили
Кроз сто поглавља, Алијенор Деброк, води читаоца кроз стварну потрагу за изгубљеном Лили, али и кроз идентитетску потрагу обе јунакиње, које само заједно чине целину.
Лице и наличје близаначке констелације, Линда и Лили, рођене истог дана, започињу своје необично пријатељство. Улогу успешне списатељице судбина додељује сензуалној Лили, док мушкобањасту Линду дочекују само учтиве одбијенице. Где престаје једна почеће она друга све до самог краја – коначног укрштања њихових идентитета.
У потрази за несталом Лили, Алијенор ће нас, својим модерним стилом ван сваког жанровског одређења, кроз лик нараторке Линде, провести кроз Русију, Париз и Америку, постављајући важна егзистенцијална питања, и из угла феминистичких теорија покушати да осветли положај жене и њених права, а све то упаковаће у врхунски уметнички израз.
Алијенор Деброк
Алијенор Деброк (1983, Монс) белгијска је књижевница, новинарка и професор савремене књижевности. Писањем се бави од најраније младости, један је од најуспешнијим савремених белгијских аутора млађе генерације и добитница је бројних књижевних награда. Докторирала је на историји уметности и имала је више стипендија за своје стручно усавршавање.
Пише романе, кратке приче и есеје. За збирку прича Тихим гласом награђена је 2017. наградом „Франц де Вевер“. Кроз тринаест новела списатељица суочава своје јунаке са сумњом која прати материнство и двозначност чина доношења на свет једног новог бића. Када жена постане мајка, често се парови растају, губе се пријатељице, патња тела меша се са радошћу рађања.
Њен први објављени роман Трећи дивљак био је номинован за награде „Премијера“ и „Клуб књижара“. У питању је роман који говори о случајном сусрету једне младе жене, помало затворене, и једног успешног ствараоца, што је послужило као изговор за романтично-романсијерски заплет који иронично посматра књижевне родове. Наслов књиге је алузија на заштиту животне средине и на дивљи део који прати писање саме књиге.
Деброкова се изјашњава као феминисткиња и присталица теорије полиаморије, а такође је и мајка две девојчице. У својим делима говори о проблемима који је заокупљају како у приватном, тако и у професионалном животу.
Стотину дана без Лили други је роман Алијенор Деброк, занатски веома добро написан и осмишљен да побуди пажњу читаоца, да га узбуди, остави без даха и
наведе на размишљање.
Барбора Хринова
Барбора Хринова (1984) је стручна асистенткиња у Атељеу сценског стваралаштва Филмског и телевизијског факултета Академије уметности у Братислави. Као трострукој финалисткињи књижевног конкурса Приповетка, текстови су јој објављени у зборницима Приповетка 2008, Приповетка 2017, Приповетка 2018. и у циклусу audiopripovetke.sk. Такође је ауторка радио документарних емисија за РТВС и Чешки радио Планетка 3730 Хурбан Божићно штене и Увећано срце. У области телевизијске сценаристике сарађи вала је на неколико сценарија и у документарном циклусу Прва. Постдокторандско истраживање о савременој грузијској кинематографији реализовала је на State University v Tbilisi а захваљујући Фулбрајтовој стипендији за истраживање провела је пет месеци на универзитету у Калифорнији у САД-у. Коауторка је припреманог филма по филму Хемија.
Мирослава Куљкова
Мирослава Куљкова
Мирослава Кулкова (1992) рођена је у Кошицама. Студирала је међународне односе на Карловом универзитету у Прагу, где је и докторирала. Освојила је награде на књижевним конкурсима (Poviedka, Jašíkove Kysuce, Literárna Senica…) и објавила своју кратку прозу у књижевном додатку дневног листа СМЕ, часописима Dotyky, Slnečník, Glosolália či Týždeň. Живи у Немачкој. Књижевно дебитује збирком приповедака Хотел Балкан (2023).











Још нема коментара.