Барок код Срба

Интересовање Дејана Медаковића за појединачне уметничке проседее резултирало је књигом Српски сликари XVIII и XIX века (1968) и усмерило аутора на дубља сагледавања српског барока. На тим темељима настала је и трилогија која обухвата књиге Путеви српског барока (1971), Трагом српског барока (1976) и Барок код Срба (1988). Свака од ових књига је засебна, заокружена целина, а заједно представљају нераскидиво тројство. Ове студије дале су основе за разумевање српске уметности новијег доба, а пред историчаре уметности поставиле су претпоставке даљих истраживања.

Бројношћу тема књига Путеви српског барока указује на разноврсна интересовања академика Медаковића који се у својим текстовима бави различитим стилским појавама, појединачним уметницима и делима на широком српском културном простору од Свете Горе до Сентандреје. Као теме својих текстова дефинисао је религиозну уметност – архитектуру, зидно сликарство и минијатуре – али и грађански портрет. Разноликошћу тема симболички је указао на путеве којима ће секретати српска историја уметности како би сагледала национални барок са свим његовим особеностима.

Књига Трагом српског барока чини се као логичан наставак претходне. У њој се Медаковић усмерио на мањи број проблема, али их је посматрао темељније и дубље, у складу са својим нараслим искуством. Истовремено је отворио и неке нове теме, усмеравајући своја истраживања ка Београду као барокном граду.

Барок код Срба симболички је заокружио Медаковићева истраживања националне уметности новијег доба. Књига је збир свих ауторових интересовања, открића и тумачења националне уметности. Заокруживши целину тема, односно путева и трагова, академик Медаковић је указао на шири контекст тих појава – историјске и друштвене прилике – а појаве и теме најупутније за разумевање српског барока је груписао и дефинисао које од њих су кључне и које су барокни стил одредиле у свим његовим особеностима.

Сам аутор је у уводној речи Барока код Срба навео да он представља његов научни тестамент кад је реч о српској уметности и култури XVIII века. Са овом књигом је завршио своја истраживања барокног доба и оставио их, како је сам записао, у наслеђе низу млађих научника. Тај пут успешно је наставио најпре проф. др Мирослав Тимотијевић, а данас и проф. др Владимир Симић са Катедре за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Они су на темељима истраживања Дејана Медаковића трасирали нове путеве тумачења и презентације српске уметности барокне епохе.

Др Тијана Палковљевић Бугарски,
музејска саветница и управница
Галерије Матице српске