Поезија неандерталаца
Велике маске
Шифра производа: 30607
Преузмите одломак: 
Едицијe: Белгијска књижевност, Роман
Аутор: Марк Кважбер
Број страна / Повез / Писмо:
283 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2011-5
Година издавања: 2022.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,320.00 RSDЦена са попустом:
1,122.00 RSD
Марк Кважбер, првенствено песник, али и есејиста и филозоф, својим поетичним стилом оживљава белгијски град Турне.
Романом барокног назива Велике маске читалац добија улазну карту за мозаични свет, склапајући слагалицу ликова под кринком.
Мајсторским и динамичним заплетима Марк Кважбер испитује скривену природу човека коју само крајности могу пробудити, али и политичке погледе и активности својих актера осванулим у колективном лудилу Другог светског рата.
Испуњене страшћу и шпијунским интригама, странице овог романа воде нас кроз Белгију, Француску, Швајцарску, Румунију, Конго, Заир и Јужну Америку, одузимајући дах својим натуралистичким приказом оног најбољег али и најгорег што постоји у човеку.
Литерарним преиспитивањима и ужасима издигнутим на инстанцу уметности, аутор раскринкава и демаскира како појединце тако и читаво друштво, а читаоца оставља да, након прочитане последње стране, још дуго промишља и полако успостави нормалан срчани ритам.
Марк Кважбер
Марк Кважбер рођен је 1947. године у Турнеу, белгијском граду чија је половина била порушена током Другог светског рата. Кважбер је песник, есејиста и књижевни критичар који је током читаве своје каријере истраживао белгијску књижевност француског говорног подручја и трудио се да промовише белгијску културу. Посебно је испитивао историју земље кроз уметничко стваралаштво проистекло из сећања на ратне дане.
Кважбер је завршио студије на Католичком универзитету у Лувену и стекао докторат из области књижевности и филозофије. Рембо је био тема његове докторске дисертације. Истраживања су му усмерена посебно на везе између књижевности и естетике као и на област франкофоније, укључујући посебно белгијски Конго-Заир.
Године 1977. постаје саветник за књижевност и позориште у Бриселу. Паралелно са писањем песама и есеја, организује изложбе попут оне „Емил Верарен – један замишљени музеј” у Музеју Орсе у Паризу и у музеју Шарлије у Бриселу, као и изложбу посвећену Роденбаху у Музеју ликовних уметности у Турнеу.
Има почасни докторат Универзитета Јанус Панонијус у Печују, 2012. добио је одликовање Сената Универзитета Адам Мицкијевич у Познању, а 2015. добио је звање официра Академских палми. Од 1989. до 2019. био је директор Архива и музеја књижевности у Бриселу.
Још нема коментара.