Књига
Ово су Српски записи из подземља. Реј Бредбери је својевремено објавио роман Фаренхајт 451, о тоталитарној будућности света у коме ће књиге бити уништаване зарад лоботомије човечанства. Роман Владимира Умељића Књига на том је, Бредберијевом, трагу. У ствари, Умељић је онај „џентлмен назадњачке физиономије“ из Достојевскових Записа из подземља, који се обраћа човечанству и каже, док гледа „кристални дворац“ остварене утопије: „Господо, све је ово сјајно, али хајде да све ово порушимо, и поново живимо по својој глупој вољи“.
Владимир Димитријевић
Пред нама је луцидно осмишљено штиво. Имамо трактат који се чита са занимањем у пуној радозналости, трактат о томе ко смо и какви смо или како би могли бити отворена лица у огледалу личне драме усред лицемерја. У грам прецизно писац ове књиге размерава време ужаса и страха уз напомену колико је страх лош саветодавац. Ова књига раскринкава сатанизам и ништавило, барут и бес, маркира лажне мисионаре, односно самозване псеудопророке. Књига Владимира Умељића сва је у призиву срца, вере и науке, она јесте анализа узрока и последице, чиста анализа опет заветних анализа, дакле метафора у метафори која иште разум. С једне стране утопија и, опет, како из те океанске утопије заћи у прагматизам, када памет иште заглед у Бога као заветно ренесансне обале од искона. Да, пред нама је ретко освешћено штиво загледано и у расписане хрестоматије, бриљантна одбрана свести и разума за све оне, којима је стало до животне части. У целини речено, књига јесте сажети цитат о томе како сагледати човека на сопственом образу.
Милутин Ж. Павлов
Владимир Умељић
Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологије, историје и теологије завршио је у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује у области историје, филозофије језика, социјалне психологије, политикологије, теологије (објављује на српском, немачком и енглеском језику). Утемељивач језичко-филозофске теорије дифиниционизма, први пут представљене научној јавности 2006. есејом „Ethik und Definitionsmacht” („Етика и власт над дефиницијама”), у немачком научном часопису „Kultursoziologie I/2006, Leipzig”. Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Himmelsthur, Берлин).













Још нема коментара.