Гозба
Нема на залихама
… Роман Лихенеровe о словачкој садашњости и о њој самој, експлицитно јесте роман и о давној, као и недавној прошлости Словачке, тј. о прошлости „средњоевропској“ (читај – као аустроугарској и првој чехословачкој републици), и о прошлости „источноевропској“, (читај – као о комунистичкој и совјетској), које с остацима трају и у капиталистичкој и демократској словачкој, европској садашњости. Призор ништавила и провинцијалности локалних односа прелази у призор моралне кризе као главног друштвеног феномена данашњег времена у светским размерама. Испуњавање усађених моралних принципа судара се са истинским животом, који није ни паточковски ни хавеловски, чак ни татарковски живот у истини, већ обрнуто. Апстиненција моралности код циљне реализације личних циљева, недостатак било каквих правила у јурњави за материјалним добрима и материјалистичким задовољствима спаја Лихнерове биготне и прорачунате плебејке, уметнице фолирања с разбојницима, подводачима, чак и са злочинцима из добрих породица или с бившим доупницима државне безбедности, који су се рециклирали у грамзиве и сујетне скоројевиће. Насупрот њима у роману стоје људи који су духовно слободни, најчешће с уметничком или песничком душом, често преосетљиви и балансирајући на граници тзв. нормалности. Они, који одударају од гомиле, и најчешће се налазе на друштвеној периферији, те због своје духовне независности сносе последице – исто као и нараторка Ира Валнерова и њена деца – самоћу, лудило, чак и смрт. – извод из рецензије
Рут Лихнерова
Рут Лихнерова је рођена 12. јануара 1951. у Мартину (Словачка). Детињство и рану младост је проживела у Доњем Кубину, где је завршила основно школовање и гимназију. Студирала је на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави. У периоду од 1974. до 1975. године радила је као историчарка ликовне уметности у Регионалној галерији у Банској Бистрици, касније у Културном центру у Банској Штјавници. Од 1982. ради у Словачком музеју у Банској Штјавници, где је од 1991. године на челу Галерије Јозефа Колара. Сценографски је припремила и реализовала више од стотину изложби ликовне уметности. Живи у Банској Штјавници.
Рут Лихнерова је истакнута словачка књижевница богатог и разноврсног опуса; пажњу књижевне јавности на себе је скренула већ својим првим збиркама приповетки У Кремениску (1988), и Шахизијева табија (1994). Критика је врло високо оценила њену новелу Слепа риба (1998), као и наредну новелу Река. Случај беле, ружичасте и тиркизне (2000). Написала је два врло запажена романа: Ана Регина (2006) и Гозба (2015).
Објављена је и њена обимна књижевна профилска публикација Љубав је јабука (2015).
Сарађује и са Словачким радиом, који је током неколико деценија емитовао више десетина њених приповетки и драматизација.
За своје књижевно стваралаштво била је више пута награђивана високим књижевним наградама у Словачкој. Била је двоструки финалиста престижне књижевне награде „Анасофт литера“ (2007, 2016), добитник је премије Словачког књижевног фонда за књижевно стваралаштво 2000. године за прозу Река. Случај беле, ружичасте и тиркизне, као и награде издаваштва Л.Ц.А. у конкуренцији Припоетка 2002 за приповетку Љубав је јабука.
М. Пребуђила