Са друге стране светлости
Турско-српски речник пословица и изрека
Шифра производа: 30911
Преузмите одломак: 
Едицијe: Популарна лингвистика, Речници
Аутори: Марија Ђинђић, Наташа Вуловић Емонтс
Број страна / Повез / Писмо:
411 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2272-0
Година издавања: 2024.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Институт за српски језик САНУ
Цена: 1,900.00 RSDЦена са попустом:
1,615.00 RSD
Рукопис Турско-српски речник пословица и изрека је коауторски рад турколога Марије Ђинђић и србисте Наташе Вуловић Емонтс и на свој начин пионирски подухват, који открива ново богатство оба језика и који има двоструки значај – због богатог садржаја који доноси и због отварања пута за дааа истраживања […] Веома је добро уочена и образложена припадност “балканском фразеолошком ареалу”, у коме су, поред међусобних, и српски и турски језик трпели истовремено и друге утицаје током векова великих померања и мешања народа, што је довело до стварања заједничког пословичног фонда. – академик Злата Бојовић
Израда овог речничког дела без узора у нашој науци изискивала је решаваwе низа теоријских, методолошких и практичних проблема, у чему су ауторке испоqиле завидну лингвистичку спрему, као и реалистичност, конзистентност и доследност, поставивши својим оствареwем стандард од кога ће се убудуће морати полазити у раду на сличним научним пројектима. Ауторке, иначе, истичу да њихов пионирски Речник “не представља коначно и затворено лингвистичко дело”. Оно, то зна свако ко се сличним подухватима бавио, припада њивама које никада не могу бити до краја узоране. Али, заорале су дубоку и широку бразду… – професор емеритус Дарко Танасковић
Турско-српски речник пословица и изрека замишљен је да попуни празнину у процесу усвајања језика турског / српског који поред овладавања лексиком подразумева и познавање културних особености сваког од ових ентитета […] Речник би требало да нађе примену и при врло захтевном процесу превођења фразеолошког и паремиолошког материјала, где би олакшао посао преводиоца доприносећи остварењу основног циqа – превод учинити тачним и прихватqивим. – проф. др Драгана Мршевић-Радовић
Марија Ђинђић
Марија Ђинђић, виши је научни сарадник Института за српски језик САНУ. На
Филолошком факултету у Београду дипломирала је на Групи за турски језик и
књижевност (1995), а на истом факултету је из уже научне области Српски језик
одбранила магистарски рад под насловом „Турцизми у српској терминологији коњарства“, (2002), као и докторску дисертацију под насловом „Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа)“ (2014).
Од 1999. године ради у Институту за српски језик САНУ, на одсеку (раније пројекту)
Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ. Од
децембра 2001. године до краја јануара 2006. године радила је у Амбасади Србије и Црне Горе у Анкари као преводилац-кореспондент. Од фебруара 2006. године поново ради у Институту за српски језик САНУ. У звање „помоћни редактор“ унапређена је 2013. године, а у звање „редактор“ 2016. године. Истовремено је била и стручни консултант за турцизме у 16, 18, 19, 20. и 21. тому Речника САНУ.
Бави се проучавањима контактолошких питања која се тичу турског и српског језика, првенствено турцизмима. Аутор је монографије Yeni Türkçe Sırpça Sözlük (2014), до сада најобимнијег турско-српског речника и коаутор монографије Саборно гробље у Сентандреји : прошлост и натписи (2012).
Члан је уредништва у часописима Prevodilac (Београд), Komunikacija i kultura (Београд) и Kulturni studia (Праг). Члан је Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика (2014‒), као и члан Управног одбора Института за српски језик САНУ (2017‒). Дописни је члан Турског лингвистичког друштва, највише лингвистичке институције у Турској (2020‒).
Наташа Вуловић Емонтс
Наташа Вуловић Емонтс рођена је 1. марта 1973. године у Ужицу. Основну школу
и Природно-математичку гимназију завршила је у Ивањици. На Филолошком факултету Универзитета у Београду дипломирала је на Катедри за српски језик. Магистарску тезу из области лексикологије, под називом Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића, одбранила је на Филолошком факултету у Београду, где је одбранила и докторску дисертацију под насловом Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику.
Наташа Вуловић Емонтс је од 15. 2. 1999. године запослена у Институту за српски
језик САНУ. Бави се лексиколошким, лексикографским и фразеолошким истраживањима. Учествовала је на многим националним и интернационалним научним скуповима, а радови су након њих објављивани у научним публикацијама у Србији, Аустрији, Русији, Бугарској, Чешкој и др. земљама.
Аутор је две монографије: Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића и Српска
фразеологија и религија – лингвокултуролошка истраживања, обе у издању Института за српски језик САНУ. За последњу монографију добила је награду „Павле и Милка Ивић”, која се додељује једном годишње (2016. године) за најбољи рад из српске лингвистике.
Учествовала је на међународном пројекту Културни идентитет српске националне
мањине у Мађарској, који се одвијао преко међуакадемијске сарадње између Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука. Као резултат тог рада, у коауторству са колегама, израдила је монографију Саборно гробље у Сентандреји (прошлост и натписи). Члан је Комисије за језик религије свесловенског комитета слависта. Члан је Редакције часописа Језик данас који издаје Матица српска.
Радила је на пословима члана и секретара Комисије за фонетику и фонологију
Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ, а тренутно је члан Комисије за лексикологију и лексикографију. Од 2009. до 2015. године била је члан Редакцијског колегијума часописа Преводилац (часопис за српску и страну филологију, општу и примењену лингвистику, лексикографију и традуктологију).
Још нема коментара.