Темељ, узори, ослонци
Расправе, огледи, осврти
У књижевности, повлашћене речи су, попут симбола и метафора – вишевалентне, политематске: с једне стране оне су позив (идеја, слика, појам), с друге несвесно (егзистенцијално несвесно) неизабрано-изабрано кретање ка јединственој тачки проистицања свих перспектива живота, певања, приповедања, мишљења, ка тачки што се, од једног часа, који пак, на новом и вишем степену, изнад појма личне теме постављају суверени архетипски појам безличне домнинанте, укупност ауторове књижевне свести, њезин нуклеус. Само се кроз лично доспева до безлично надличног.
Јован Пејчић
Јован Пејчић
Јован Пејчић рођен је 1951. године у Бошњацу код Лесковца, Србија. Критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар. На Филозофском факултету у Нишу предавао је од 1996. до 2015: Српску књижевност 20. века, Српску поезију 20. века, Српску критику 20. века и Српску критику и драму 20. века.
Живи у Београду.
Још нема коментара.