Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Која река нема извор? (путописи)
Шифра производа: 29908
Едицијe: Путописи
Аутор: Мирослав Демак
Број страна / Повез / Писмо:
185 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 20 cm
ИСБН: 978-86-515-1425-1
Година издавања: 20187.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 600.00 RSDЦена са попустом:
510.00 RSD
„Фиренца, од свих италијанских градова наплеменитији, како то већ бива у прадавним историјама и у јавном мишљењу савременика, свој почетак има још од времена старих Римљана. Пошто се током времена уздигла толико да је почела да врши утицај на народе и знамените људе, чинила се свим околним суседима не само као град, већ и као силно место“, забележио је давно у годинама од 1357. до 1362. у малој књижици Живот Дантеа познати Фирентинац – Ђовани Бокачо.
Оваквим евоцирањем, аутор започиње своје путописе и преноси нас у Фиренцу 14. века. На страницама његовог дела налазе се и имена других дивних места које је успео да посети, чијим описима нас уплиће у вреву тих лепих успомена.
Мирослав Демак
Мирослав Демак, песник, прозни и драмски писац, преводилац, рођен je 2. новембра 1948. године у Старој Пазови, где je завршио основну школу и гимназију. Дипломирао je публицистику на Филозофском факултету у Братислави. Радио je као новинар у Новом Саду, био je уредник књижевног часописа Нови живот (Nový život), главни и одговорни уредник листа за децу на словачком језику Даница (Zornjička), директор издавачке делатности на словачком језику Obzor – Tvorbaу Новом Саду и власник издавачке куће ESA у Братислави (Словачка).
Песме и приповетке су му преведене на: словачки, српски, руски, словеначки, македонски, мађарски, румунски, русински, чешки, немачки, енглески, француски, албански и корејски језик. Заступљен је у преко 35 антологија поезије и кратке прозе.
Превео je десет књига на словачки језик, углавном са српског, и две књиге (са словачког и немачког) на српски.
Добитник je награда: Академије „Иво Андрић“ (за књигу Једна смрт у Београду); Печат вароши сремскокарловачке (за поезију); Невен (за дечју књигу Приче о три уметника, награда часописа Нови живот за приче (више пута); две награде за најбољи драмски текст; више награда на конкурсима за дечју књижевности Златне значке културе КПЗ Србије.
Саставио је и на српски превео антологију словачке дечје поезије 19. и 20. века Ја посадих телефон (Zasadil som telefon), НовиСад, 1994. Саставио је антологије словачке поезије: Дан траве (Deň trávy), НовиСад, 1989. и Историја траве (Dejiny trávy) Нови Сад, 1990. и антологије дечје поезије Лако је летети кад имаш крила (Ľahko lietať, keď máš krídla), Нови Сад, 1985; Купићу бомбону као капија (Kúpim bonbón ako vráta), Нови Сад, 1995. и Да ли је то? (Je to?), Брaтислaвa 1997.
Са српског, словеначког, македонског, русинског и немачког превео више од десет књига.
Још нема коментара.