У епицентру
У овој књизи налазе се путописи, репортаже и други текстови Марковића које је објављивао у новосадском „Дневнику“, „Гласу омладине“, „Ставу“ и другим југословенским листовима у периоду од 1982. до 1991. године.
У књизи пише о томе како је 1985. године симболично силазио са спелолозима у једну од најдубљих јама у Европи изнад Жабљака, како је ишао од Триглава до Проклетија, и писао о обичним људима које је упознавао.
Жељко Марковић је добитник Годишње награде UNS-а „Лаза Костић“ за репортажу 2010. године и Специјалне награде „Жика М. Јовановић“ за публицистику 2014. године.
Жељко Марковић
Жељко Марковић (Врдник, 1960), новинар, писац и публициста из Новог Сада, објавио је 25 књига, од којих девет романа, чија је радња пупчаном врпцом скопчана са фрушкогорском цивилизацијом и средњоевропским културним кругом и наслеђем. Препознат је као аутор који је на сремским просторима целокупним својим књижевним и документарним стваралаштвом створио лични универзум, а сам о томе каже, али својим делима и доказује, да је у таквим завичајним стваралачким лабораторијама могуће у потпуности остварити све своје духовне капацитете. Његови романи су најчешће писани у комбинацији фикције, личног искуства и документарне (историјске) грађе. Аутор је књига документарне прозе, публицистике и уметничке репортаже под заједничким насловом „Континент Срем” у којима је завичај третирао као универзалну стваралачку лабораторију. Последњих година објављује колекцију документарно-књижевних дела под насловом „У епицентру: доживљаји једног новинског репортера”. Ради се о специфичном пројекту отворене структуре насталом из његове потребе да рекапитулира своју богату професионалну биографију новинског репортера, сарадника бројних листова и часописа, као и електронских медија, пошто је осамдесетих и деведесетих година као новинар новосадског „Дневника”, репортер за специјалне задатке, пратио важне догађаје широм Југославије, писао о људима нашег региона и интервјуисао бројне личности из јавног живота. Марковићево књижевно стваралаштво (романи, приче, путописи), овенчано значајним наградама, и такође награђивана документарно-публицистичка остварења (репортаже, есеји), препознати су као спојени судови и „оригинално књижевно казивање” (проф. др Ратко Божовић). Прозни поступак у његовим романима одликује способност аутора да створи занимљиву причу, карактерише га висока стилска избрушеност, мисаона дубина и јасноћа, метафоричност израза, „сочна густина језика, као и бриткост приповедачких коментара” (др Светислав Јованов). Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије.










Још нема коментара.