Србија и Први светски рат
Срби у пауковој мрежи запада
Шифра производа: 31045
Преузмите одломак: 
Едицијe: Публицистика
Аутор: Зоран Аврамовић
Број страна / Повез / Писмо:
282 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2404-5
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,200.00 RSDЦена са попустом:
1,020.00 RSD
У овој књизи сабрани су моји тродеценијски текстови о антисрпској политици већинског Запада. Године назначене испод текстова сведоче да је реч о континуитету и доследном критичком ставу о западној политици према српског народа. Чињеницама и појмовима оспоравао сам дела, ставове, вредности, понашања разних актера западне производње српских несрећа и трагедија. Другим речима, нисам могао сазнајно и морално да пристанем на њихову „истину” и српском народу, као ни на придружене љубитеље Запада у Србији који су пуни похвала за њихову нормативну слику. При том, прескачу блиску прошлост и садашњост па скачу у футур уједињене Европе.
Књига није резултат систематског, методски изведеног знања о односу Запада према српској политичкој стварности већ плод слободног размишљања о догађајима, личностима и политичким вредностима у последњих 30 година. Држао сам се чињеница и искуствене евиденције; са циљем да се проникне у јавна и скривена значења западне политике према Србима. Показало се да су у основи ових антисрпских значења – демонстрација свих облика моћи, кажњавање, мржња – две функције: дугорочно мењати колективну свест српског народа (начин мишљења, осећања, правна свест, обичаји, морал, религија), а краткорочно произвести власт по западној вољи уз помоћ демонстрација, политичке корупције, „грађанске непослушности”, спонзорисања уличних протеста против легалне и легитимне владе.
Аутор
Зоран Аврамовић
Зоран Аврамовић је дипломирао социологију на Филозофском факултету у Београду, где је касније и докторирао. У гимназији је предавао социологију, радио је као истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Србије у Београду, као научни саветник у Институту за педагошка истраживања у Београду, као професор социологије културе на Филозофском факултету у Косовској Митровици.
Објавио јее двадесет књига и преко 160 научних и стручних радова у различитим часописима, зборницима и књигама, као и преко 190 радова различитих жанрова попут студија, истраживања, полемика, критика, есеја и рецензија. Поднео је више од 50 саопштења на научним националним и међународним скуповима која су објављивана у изводима или целини.
Био је уредник два научна часописа: Теорија и Социолошки преглед. Објављивао је радове у Летопису матице српске, часопису Књижевност, Књижевне новине, Књижевна реч, Багдала…
Још нема коментара.