Срби у Аустрији
Шифра производа: 30107
Едицијe: Публицистика
Аутори: Марко Лопушина, Светлана Матић
Број страна / Повез / Писмо:
584 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 × 22 cm
ИСБН: 978-86-515-1477-7
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,500.00 RSDЦена са попустом: 2,125.00 RSD
…
Током другог аустријско-турског рата, када је Османско цартсво повратило Београд у страху од Турака, српски народ је предвођен патријархом Арсенијем Четвртим Јовановићем, опет пребегао преко Саве и Дунава у Хабзбуршку царевину.
…
Од милион Срба у бечком царству, у новој држави Аустрији живело је тек неколико хиљада. Средином шездесетих, број наших људи је са сеобом радника почео да расте. О радницима на привременом раду у СФРЈ бирнули су ЦК Савез комуниста Југославије, ССРН, Савез синдиката Југославије, Министарство спољних послова, а у Аустрији су Радничке коморе и Савези синдиката Аустрије почели да усмеравају и организују живот гастарбајтера.
Сеобе наших људа у Аустрију трају и данас. Обогаћује је нови талас студената који се школују на универзитетима.
Ова књига је наша прича о пет векова сеоба и пола века привременог спрског живота у Аустрији.
Аутори
Марко Лопушина
Писац Марко Лопушина је 2004. године у Србији од стране Удружења новинара Србије проглашен за најбољег новинара. Године 2014. за најбољег публицисту када је добио награду „Драгиша Кашиковић”. Именован је 2018. године за почасног доктора наука Слобомир Универзитета у Бијељини.
Рођен је 1951. године у Рашкој, Србија. Завршио је основну школу и гимназију у Брусу и Факултет политичких наука у Београду. Радио је у листу „Секундарне сировине” 1976. као новинар и уредник, у листу „Здраво” 1978. као новинар, у магазину „Интервју” од 1981. као новинар, уредник, а 1997. био и главни уредник. А потом је био уредник у магазину „Профил” (до 1999) и листа „Недељни телеграф” (до 2008). Данас је пензионер и репортер „Илустроване политике”, „Вечерњих новости”, „Сербиане” из Детроита, „Огледала” из Чикага, „Српског гласа” из Мелбурна, Српског радија у Лос Анђелосу, Српске заједнице у Марибору.
Сарадник је САНУ и Матице српске на Српској енциклопедији, поглавље о исељеницима и дијаспори. Сарадник је Академије Републике Српске о Србима у расејању у Енциклопедији Републике Српске. Сарадник је Српског института у Вашингтону и Матице исељеника Србије. Аутор је Енциклопедије српске дијаспоре и још десетак књига о расејању, тајним службама и тајним друштвима.
Носилац је Ордена Вук Стефановић Караџић државе Србије и других признања.
Живи у Земуну.
Светлана Матић
Светлана Матић рођена је 19. јуна 1966. године у Београду, где је завршила Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе 1987. године и Филозофски факултет, на Одсеку за педагогију 1993. године. Дипломирала је 2014. на Вишој теолошко-педагошкој школи у Штребесдорфу крај Беча и стекла звање наставника православне веронауке. Радила је као наставник разредне наставе у ОШ „Вук Караџић“ у Рипњу и ОШ „Филип Филиповић“ у Београду. Професор је матерњег језика у бечким основним школама. Предаје босански, хрватски и српски језик. Учесница је многобројних научних и стручних скупова. Сарадница је педагошких часописа и листова, као што су Учитељ, Просветни преглед, Настава и васпитање.
Још нема коментара.