Сенке сећања 2

Сенке сећања су аутобиографска, али и историјска грађа једног времена Новог Сада. Водећи читаоце кроз своје детињство, младост и сазревање, Душко је провео и све нас, сваког кроз своје одрастање у истом граду и на истим местима. Зато се Сенке могу сматрати колективном аутобиографијом. Душко нас доводи до сасвим одређених места и догађаја, остави своје утиске и лични печат, а онда нама препушта да све то исто видимо из свог сећања и угла, наравно не увек косим мргудним погледом уредника телевизије. То овом штиву даје посебну вредност и драж. Вратио нас је неколико деценија уназад, у време фарки „Левиски”, пуцања карбитом, тапкароша испред „Народног” уочи приказивања „Пробушеног долара”, на заједничка култна места као што су „Цариград”, код Ристе и Млађе, код „Мрце” на Булевару, на тренутак поново смо видели жуту циглу у Темеринској улици, новосадске трамваје, голубове изнад Салајке и Подбаре, осетили смо укус и мирис заборављених Лебаимасти, врућих пупушки, киселог млека у глиненим посудама, штрудли „дебелих к’о тоцке ноге” …

Добривоје Боба АНТОНИЋ

Одрастање је у овој књизи свеприсутно, зато што Душко ни у повременим излетима у одрасло доба не губи поглед дечака. Књига је, стога, настала зато што њен аутор није изгубио способност да се изненади, која се може сачувати једино ако човек, из ко зна којих астралних комбинација, има способност да се пита. Душко нам је, у погледу тога, показао како је радозналост ходник пун светлости, односно дивна стаза која се протеже унедоглед: на путу налазимо упечатљиве људе и незаборавна јела, спортове са свим алатима и техничким описима за успех, па хтења и надања, усхићења и разочарања, а највише верност особама и страстима која се може резимирати само као – љубав.

Марио ЛИГУОРИ