Речник јавашлука

Митологије свакодневног живота

Након књиге Пркос и инат Бојан Јовановић наставља да преиспитује теме везане за менталитет и особине нашег народа. Он спада у групу српских интелектуалаца који нису склони да испразно величају српски народ већ су његова настојања управљена разумевању историје и садашњег тренутка. Он је у својим текстовима веома плодно спојио демократске принципе, велико теоријско знање и преиспитивање националног идентитета.

У књизи Речник јавашлука Бојан Јовановић одређује појам јавашлука као превладавање произвољног као мере и критеријума односа према свету, а употребљава се колоквијално у значењу расула, нереда и одсуства правила које појединци користе да раде по својој вољи. Ово одређење даје прецизну квалификацију друштвеног стања данас. Аутор поставља питање зашто се удаљавамо од стварности и губимо у лавиринту свакодневља а време потребно да стигнемо до циља постаје мера нашег заостајања. Брзина је у савременом свету постала апсолутна вредност а заговорници спорости се ипак безуспешно супротстављају култу брзине.

За Бојана Јовановића јавашлук није етнобиолошки детерминисан нити би се могао довести у везу са цртом хипотетичког националног карактера, већ он првенствено зависи од одређених социокултурних услова у којима се формира стање свести, извесних представа и моралних схватања. Бојан Јовановић сматра да се о јавашлуку може говорити у контексту менталитета једног колектива, а условљен је и моделован зависно од постојећих природних, историјских и социокултурних фактора. Зато се и мора нагласити разлика између карактера и менталитета, јер карактер је много дубље и разгранатије одређење личности.