Прилози за српску историју

Прилози за српску историју – крај лажима о геноциду

Садржај ове књиге тематски је разноврстан и чине га текстови који нису публиковани у недавно објављеним Сабраним делима Василија Крестића.

Књига почиње дневничким записима (од 12. октобра 1991. до 18. априла 1994) који садрже занимљиве податке и тичу се неких важнијих политичких догађаја и значајнијих личности.

Два текста, Србија данас – суочавање са стварношћу и Прилог проблему декапитације српског народа настали су као беседе, а написани су у виду есеја. У њима је извршена анализа политичких, економских, друштвених и културних односа у Србији после петооктобарских промена.

Више текстова односи се на САНУ, на стање и односе у њој, на време Меморандума, на сам Меморандум и на године после Меморандума, када је Академија запала у дубоку кризу и не без разлога трпела разложне јавне критике.

У неколико прилога реч је о хрватско-српским односима, југословенској идеји, о томе какав став према Србима је имао хрватски бан Јосип Јелачић, како је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић испољавала територијалне претензије према Војводини и како се Срби и Србија непрестано изненађују због непријатељског антисрпског понашања Хрватске и Хрвата.

Како је у најновије време постало актуелно питање научне политиканске ревизије српске историје о почињеном геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, посебно према броју убијених Срба, о овом проблему уврстили смо више текстова.

Реч аутора:

Њима сам указао на чињеницу да они који стоје иза ревизије немају научни задатак, да истински, на основу многих постојећих прворазредних извора, утврђују чињенице, већ да по сваку цену, без доказа, умањују размере геноцида почињеног у време постојања Независне Државе Хрватске.

С намером да прикрију тај недвосмислени неморални политички циљ, ревизионисти, махом без научних квалификација, без срама и стида себе приказују као врхунске стручњаке за геноцид, а оне који им се супротстављају проглашавају за дилетанте, аматере и незналице.

У поменутим текстовима које објављујем покушао сам да укажем на то како се према овом питању односи држава, а како Српска православна црква.