Србија и Први светски рат
Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Маске су брзо спале
Шифра производа: 30475
Преузмите одломак: 
Едицијe: Публицистика
Аутор: Милорад Комраков
Број страна / Повез / Писмо:
391 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1874-7
Година издавања: 2021.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
У својој другој књизи о коронавирусу Маске су брзо спале аутор описује шта се дешавало у Србији после укидања ванредног стања. Поставља питање да ли смо друштво које разуме само забране како би се дисциплиновало, да ли смо се сви прерано опустили, јер вирус је још међу нама. То се посебно односи на младе који су својим ноћним изласцима, журкама и слављима, као и фудбалски дерби Звезде и Партизана коме је присуствовало 15000 људи, значајно допринели да кривуља заражених, средином јула 2020. године, нагло крене да расте. Тада смо забележили и податак да је у једном дану у Србији умрло 18 људи, највише од почетка епидемије. Описује како су болнице, због наше непажње, постале претесне, па су се оболели из Београда упућивали у здравствене центре у унутрашњости Србије. Комраков анализира да ли нам је тада претило пуцање здравственог система, и наводи да се поново размишљало о увођењу полицијског часа. Проблем је, међутим, што смо, чини се, карантин и ванредно стање врло брзо заборавили. Скинули смо маске…
Аутор у овој књизи, преноси делове планетарно популарног филма Пландемија снимљеног по истоименој књизи аутора, доктора, научника Џуди Микович, специјалисте инфектологије, који се непрестано уклања и блокира на друштвеним мрежама (Јутјуб и Фејсбук) с објашњењем да се ради о лажној вести. Овај нови документарац разголићује здравствени систем, разоткривајући шта покреће програме вакцинације, које су стварне улоге Светске здравствене организације (WHO), Била Гејтса, Тедроса Адханома, Ентонија Фаучија и још много тога.
Рецензент књиге је епидемиолог др Бранислав Тиодоровић.
Милорад Комраков
Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година.
Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса“, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић“ – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић“ – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.
Још нема коментара.