Корона се отргла контроли
У трећој књизи о коронавирусу Корона се отргла контроли – Комраков обрађује период јул-новембар 2020. године када се, после извесног затишја, ова пошаст поново појавила у целом свету и почела да разара ПЛАНЕТУ! Реч је, најпре, о јулском таласу вируса који је у Србији нагло почео да односи животе, и то, овога пута, више младих него старијих особа. Аутор, низом примера, анализира да ли смо се можда пребрзо опустили и више него што је требало, да ли смо потпуно заборавили на маске, социјалну дистанцу и хигијенске мере, као мере заштите од болести. Нагло се повећао број свадби, журки, прослава, забележени су протести у Београду, речју, окупљања која су постала потенцијална жаришта заразе. Неколико стотина лекара и неки медији покренули су питање да ли држава прикрива број преминулих и упутили јавне позиве за оставке чланова Кризног штаба. Аутор пише и о првој руској вакцини против Ковида-19, названој „Спутњик V“ која је регистрована 11. августа 2020. године али и о трци која се убрзала у потрази за цепивом, као јединим леком који ће спасити човечанство. Наравно, одмах су кренуле расправе „за“ и „против“ вакцине.
Рецензент књиге је др Предраг Кон.
Милорад Комраков
Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година.
Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса“, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић“ – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић“ – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.
Још нема коментара.