Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941–1945)
Ова књига даје наду да истина не може остати скривена
„Прочитавши ово дело, не бисмо могли да кажемо ком ’жанру’ припада, с обзиром на то да већ од првих страница узбуђује и узнемирава многоструким приступима, будући да истовремено представља сабрано историјско знање и историографско истраживање, филозофско-етичку расправу, теолошко тумачење, психолошко и социолошко посматрање истраживаног питања, политиколошке осврте…“
Вишедеценијски посвећен проучавању геноцида извршеног над српским народом у Независној Држави Хрватској (1941–1945), Владимир Умељић је, после бројних својих студија и прилога о овој мучној историји, написао нову књигу, чији наслов – упркос све израженијим настојањима да се прошлост најпре релативизује, а потом „избрише” – даје наду да истина не може остати скривена.
Владимир Умељић је своју књигу написао на проверљивим историјским изворима, архивским и објављеним, различитог порекла и карактера, на богатој историографској, теолошкој, филозофској, психолошкој и социолошкој литератури, објављеној на више језика, на прилозима и полемикама из штампе и периодике. Попис ове разнолике грађе је импресиван, а сигурност којом је коришћена непобитно потврђује изванредну упућеност аутора у тему коју је анализирао и тумачио. Напокон, историографији, поготово српској, користиће и исцрпан попис извора и литературе, махом на немачком и енглеском језику, због чега умногоме није позната српским научницима.
(Из рецензије историчарке проф. др Мире Радојевић, дописног члана САНУ)
„Пажљиво сам прочитала Вашу студију и могу да кажем да је она важан допринос науци – теорији (филозофија) и пракси (историја) феномена геноцида, што до сада још нико није радио.“
(Проф. др Јелена Гускова, директор Центра за новију балканску историју Руске академије наука)
Владимир Умељић
Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологије, историје и теологије завршио је у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује у области историје, филозофије језика, социјалне психологије, политикологије, теологије (објављује на српском, немачком и енглеском језику). Утемељивач језичко-филозофске теорије дифиниционизма, први пут представљене научној јавности 2006. есејом „Ethik und Definitionsmacht” („Етика и власт над дефиницијама”), у немачком научном часопису „Kultursoziologie I/2006, Leipzig”. Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Himmelsthur, Берлин).
Владимир – :
И као што су усташе затирале српски народ, данашњи учени срби затиру српски језик. Темпрарно, обсервирано, детереминисано, експлицитно, редуковано, консеквентно, окцидентално, импликације, антиципирања, партиципирања, постулирања… Чему оволике туђице? Зашто целу књигу једноставно није написао на енглеском, лакше би било читати је.
Ипак, само дело је одлично, иако је обимно лако се чита (ако знате енглески). Тема сагледана из више углова, поређења са сличним историјским догађајима (тридесетогодишњи рат, Холокауст…), учешће (предвођење) Ватикана, као и сам опис начина размишљања ватиканских поглавара… Задивљујуће и јединствено дело.