Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома

Шифра производа: 30951
Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
256 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2310-9
Година издавања: 2024.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,500.00 RSDЦена са попустом: 1,275.00 RSD

Полазећи од научно-историјске основе, Умељић је анализирао феномен геноцида мултидисциплинарно. Језичко-филозофска теорија дефиниционизма је теоријски оквир, а у циљу осветљавања овог комплексног феномена он користи методе политикологије, социологије, социјалне психологије, етнологије и језичко-критичке анализе.

Резултати истраживања су интерпретирани у оквиру теорије дефиниционизма, уз коришћење метода из већ поменутуих наука и научних дисциплина. Према томе, студија садржи све битне елементе научно-истраживачког рада. Она је писана је у складу и у духу са начелом: историја је усидрена у садашњости, има своје претпоставке у прошлости а својим последицама смера у будућност.

Умељић је успешно објаснио дехуманизацију жртава ромског порекла, у распону од иницијалне, преко перманентне и интензивне, па до релативизације и чак порицања геноцида над Ромима, што по правилу користе представници „Аушвиц-лажи“. Реч, попут оне коју она има у новозаветној предаји („У почетку беше реч…)“, појављује се и у овом случају као примордијално, као (зло) дело, које извире из анти-логоса!

Академик проф. др Рајко Ђурић

Владимир Умељић

Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологије, историје и теологије завршио је у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује у области историје, филозофије језика, социјалне психологије, политикологије, теологије (објављује на српском, немачком и енглеском језику). Утемељивач језичко-филозофске теорије дифиниционизма, први пут представљене научној јавности 2006. есејом „Ethik und Definitionsmacht” („Етика и власт над дефиницијама”), у немачком научном часопису „Kultursoziologie I/2006, Leipzig”. Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Himmelsthur, Берлин).

Будите први који ће написати рецензију “Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.