Поезија неандерталаца
Анте од Југославије – Сећања на последњег премијера
Шифра производа: 31005
Преузмите одломак: 
Едицијe: Публицистика
Аутор: Драгослав М. Петровић
Број страна / Повез / Писмо:
541 / Тврд / Латиница
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2363-5
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,800.00 RSDЦена са попустом:
2,380.00 RSD
Књига о Анти Марковићу и (пост)Југославији
Рушењем Анте Марковића 1991. означен је крај свих позитивних тековина и старог и новог света и ушли смо у вртлог декада проблематичне транзиције и хибридне демократије. Пророчанство Анте Марковића из децембра 1989. се на жалост остварило и ми га живимо већ три и по деценије: „Заблуде ћемо плаћати сиромаштвом, тровањем духа и положајем далеке периферије Европе“. – Роберт ЧОБАН
У Петровићевој књизи о Марковићу и (пост)Југославији, истичу се и Иван Ђурић, Милан Панић, Весна Пешић (као и Киро Глигоров, Милан Кучан и Богић Богићевић) и многе друге фигуре оне другачије Србије. Наравно, и Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Добрица Ћосић, Радован Караџић, Вељко Кадијевић и небројени остали креатори нашег слома.
Наиме, регистар имена у књизи садржи преко 800 личности. Међутим, важно је напоменути да је „природњак“ Петровић у својим сећањима настојао да буде крајње објективан, иако емотиван. Пажљиво је користио историјске и медијске изворе, стенографске и друге белешке, што ову књигу чини и необично важним документом о нашим „годинама расплета“, а заправо државног распада и друштвеног слома.
На пример, Петровић детаљно описује оснивачку Скупштину Савеза реформских снага за Србију, те митинге и предизборне промоције реформиста (новембар 1990), као и подршку Европског парламента и сетских политицара Марковићевим реформама (март 1991). Искрено свака част Зорану Ђинђићу и многим другим (неуспешним) реформаторима у судару са нашим дубоким друштвом, али „Анте од Југославије“ остаје помало заборављени камен-темељац те крупне, тешке и стране речи – „реформе“. – Алексеј КИШЈУХАС
Драгослав М. Петровић
Драгослав М. Петровић рођен је 1949. године у Ковиљу.
У Новом Саду је завршио Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и основне студије на групи Физика на Природно-математичком факултету. Последипломске студије завршио је на београдском Природно-математичком факултету. Магистарску тезу радио је на Институту за минералогију и геологију у Берну у Швајцарској. Магистрирао је 1977, а докторирао 1980. године на ПМФ-у у Новом Саду.
Од 1991. редован је професор Универзитета у Новом Саду. Шеф је Катедре за експерименталну физику кондензоване материје и до сада је руководио са пет научно – истраживачких пројеката. Аутор је шест књига типа уџбеника и приручника и преко 250 научних радова и стручних саопштења и високо је цитиран у светској литератури.
Више година је био директор Института за физику на ПМФ-у, в.д. директора Института за нуклеарне науке Винча, секретар Фонда за науку Војводине, председник Већа за развој и проректор Универзитета у Новом Саду, председник Савеза научних фондова Југославије и члан Председништва Југословенског друштва за физику кондензоване материје, потпредседник Удружења професора и истраживача СЦГ и председник Астрономског друштва „Нови Сад“.
Био је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој до новембра 2014. године када је смењен услед реконструкције Владе. У периоду од 2004. до 2012. такође је обављао функцију покрајинског секретара за науку и технолошки развој у Влади Војводине.
Још нема коментара.