Записи из Париза 3

Попут доброг духовника, Горан Чворовић стрпљиво ослушкује Париз без осуђивања. Својим кратким али садржајним реченицама открива нам његове тајне, налик белешкама из дневника. Овај горостасни град врло често без милости гази неснађене и слабе, док пред одлучним појединцима, ове грдосије устукне, укроти се и припитоми. Париз је главни лик Чворовићевих кратких есеја. У њима је он живо биће, у коме има подједнако и прљавштине и плаветнила.

О располућености његове личности говоре нам: усамљени Парижани који се јадају касиркама, завијања напуштених кућних љубимаца у Булоњској шуми који безнадежно траже своје власнике, тајанствени цвркут из метроа који открива угрожену врсту цврчка са Медитерана давно ту насељеног, замамна музика са оближњег ватрогасног бала која магнетски привлачи уседелице и распуштенице, цео један кварт настао по угледу на наш Нови Београд који тихо и ненаметљиво прича своју причу, збирка десноруких на фестивалу леворуких, Милош Шобајич који мешајући боје тражи смисао живота „у сталном раскораку“ типичног за престонички живот, страх и дрхтање оних које су недавни терористички напади заувек променили, вера младих бруцоша из провинције удружених и спремних на велике ризике, који нам поручују да је вредна свака жртва да се у њему остане и опстане.

Париз је углађени господин у беж оделу, увек спреман за фотографисање. Он никоме не објашњава и никоме се ни на шта не жали. Међутим, ономе коме отвори своју душу, открива му се до краја. Ово су његове исповести. Радивоје Раша Буквић