Свирао је и разбојницима

Тога дана, када смо из логора за обуку пошли на фронт, добио сам од Резике разгледницу. Била је то разгледница у боји, производ Илије Јанковића, на њој се разазнавао део србобранске главне улице, с кућама покривеним црвеним цреповима, с витким багремима и са два торња православне цркве. Све се то, међутим, налазило у позадини слике; крошње багрема биле су тек зеленкасте мрље, а два крста на црквеним торњевима изгледала су само као две танушне црте. Првобитно, можда, фотограф и није имао намеру да начини разгледницу, него једну обичну групну фотографију. У првом плану, наиме, стајали су некакви мушкарци, сви у својим најбољим, свечаним оделима, избројао сам, било их је петнаесторица. Сви су се избечили у сочиво фотографског апарата, турили су руке у џепове или су их сакрили иза леђа, сви су се наместили тако да на слици испадну што лепше, један од њих, највероватније по налогу мајстора држао је у рукама драгаче, био је у раскораку, као да их гура, а на драгачама била је смештена фирма Илије Јанковића. Мора да су се сви ови људи окупили на главној улици једног недељног поподнева, можда су се баш враћали кући из цркве, па их је Илија Јанковић распоредио испред свог фотографског апарата, а потом, будући да је на целој слици најбоље испала управо његова фирма, од снимка произвео разгледнице.