Студеничке приче
Једна од кључних категорија заступљених у овим причама је категорија времена. Он не користи време само за хронологију догађаја. Указује нам да време носи и едукативну димензију у којој је све имало очекивани поредак. Димензију у којој човечност, као морална категорија, има углед. У којој рађање доноси благодет свеколику, а смрт надолази кад се „испуни време“.
Приводећи нас тако идеји да је циљ приповедачев да нас утеши и разнесе страх од усамљености, пролазности и пропадања. Да нас поведе, као у причи Орах и јасенка, у места цветна, у места светла, у места одмора, одакле беже свака мука, жалост и уздисање… Није ли то циљ књижевности и уметности уопште? Ако је тако, онда нас проза Ратка Драгићевића уздиже у најчистије одаје исконске утехе у лепоти Човека. Човека који је Творчевом руком намолован и саздан дахом његовим.
Јелена Стојсављевић
Ратко Драгићевић
Ратко Драгићевић (1950, Мланча код Студенице), завршио Подофицирску школу у Београду, студирао Саобраћај у Загребу. Објавио књиге песама: С ону страну коже (1986); Устрељен сном (1989); Испосница (1992); Да прогледам Господе (2006) и романе Обурвана земља (1992, 2002) и Амбис (1994). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Београду.
Још нема коментара.