Пут до своје звијезде – аутобиографски роман
Шифра производа: 30599
Преузмите одломак: 
Едицијe: Домаћи писци, Женско перо, Проза
Аутор: Дара Ћурчија
Број страна / Повез / Писмо:
235 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2005-4
Година издавања: 2022.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,320.00 RSDЦена са попустом: 1,122.00 RSD
Приредила Славица Гароња
Тек са одласком у пензију, Дара Ћурчија је, након тридесет пет година проведених у просвети, где се уложила без остатка, остваривши у пуној мери своју људску и професионалну личност, у турбулентном животном путу, као дете – ратно сироче – од (мукотрпног) успона, током школовања из изузетно неповољних услова (што је главни садржај ове књиге), преко животног и професионалног врхунца, свакако оствареног у Воћину испод Папука, у Славонији, до опет, силом историјских (не)прилика, поновног пада у екстремно тешке услове живота, током избеглиштава у Србији, те поновног успона кроз професију у Ердевику, где стиче и пензију, до спокојних пензионерских дана у Кукујевцима код Шида, открила да има, током целе професионалне каријере, два подједнака талента: дар за писање прозе (поезију је већ дуго писала), и сликарски дар.
И тако креће ова узбудљива повест, активирана у једном срећном тренутку смирења и пробуђених сећања, концентрације након свих животних бура, а иницирана неким, за Дарину песничку душу, важним сусретима са људима и просторима свог детињства и младости, које поново среће, након више од пола века, а на почетку овог, 21. века, када и настаје овај рукопис (2004-2005). На том, најинтензивније проживљеном и описаном периоду живота (поратног тешког детињства у Босни и Војводини, школовања у Сењу и Учитељској школи у Осијеку), који, уствари представљају најважнији раст сваке личности и њено пресудно формирање, ова књига се зауставља и складно заокружује. У њој су управо и обједињена та њена два (новооткривена) Дарина талента: изворни књижевни, који захтева дубоку емоцију и проживљеност, али где је све виђено сликарским очима.
Дара Ћурчија
Дара Ћурчија рођена је ратне 1942. године у Босанској Бојни, близу Велике Кладуше. Након четвртог разреда основне школе, заједно с мајком Миљом, Дара се доселила у Будимце, недалеко од Нашица. Тамо је завршила пети и шести разред. Готово две године живела је код тетке у Вишњићеву, потом одлази у Сењ да настави прекинуто школовање. У Сењу је завршила седми и осми разред, а потом уписала петогодишњу Учитељску школу у Осијеку (1959 – 1964). Као млада учитељица истакнула се у раду с децом у Будимцима, свом првом радном месту.
Уз рад је завршила студије хрватскосрпскога језика и разредне наставе на Педагошкој академији у Пакрацу. Била је у браку с наставником и песником Миланом Ћурчијом, сином познате славонске народне казивачице Марије Ћурчије Радивојевић.
Од 1970. године Милан и Дара радили су у Основној школи „Никола Миљановић Караула“ у Воћину.
Предавала је хрватскосрпски, односно хрватски или српски језик те водила рецитаторску, драмску и литерарну групу. Њени ученици и ученице остваривали су изврсна постигнућа на локалним и регионалним смотрама. Иницирала је покретање школског листа „Воћинац“, а у њему су ђаци објављивали своје литерарне радове.
Била је узорна грађанка и друштвено-политички радник. Због резултата, постигнутих у просветном и друштвено-политичком дјеловању, Дара је добила признања општина Нашице и Подравске Слатине. Примила је и престижно признање „Најдражи учитељ“ на нивоу целе ондашње Југославије.
Неко време Дара је живела у Станишинцима на Гочу. Потом је примљена на радно место учитељице разредне наставе у Негославцима. Од септембра 1995. године радила је у основној школи у Ердевику, као наставница српскога језика. Тамо је водила драмску групу и учествовала у покретању школског листа „Ђачко перо“. Пензионисала се је 2002. године.
Објавила је збирку песама „Теби, Воћинко моја“ (2015) у издању Књижевног друштва „Свети Сава“ из Београда.
Њени ликовни радови представљени су јавности изложбом „Мој свет акварела“ 2011. године, што су пропратиле и „Шидске новине”.
Још нема коментара.