Сабља, перо и крст – српско свештенство у Босни и Херцеговини (1878–1914)
Moнографија пред читаоцима представља резултат вишегодишњег интересовања аутора за историју Српске православне цркве и живот православног свештенства у Босни и Херцеговини под османском и аустроугарском управом. Kao плод таквих истраживања настало је више научних радова чији су резултати уважени и консултовани на страницама ове књиге. Премда се аустроугарска власт над Босном и Херцеговином окончала 1918. године, из састава монографије изузетo је раздобље страдања цркве и свештенства у Првом свјетском рату, које је аутор обрадио у засебној монографији објављеној 2016. године у издању Андрићевог института – Српска православна црква и свештенство у Босни и Херцеговини у Првом свјетском рату.
Проучавање историјског дјеловања православног свештенства, као посебне и препознатљиве социјалне групе, повезано је са низом потешкоћа. Физичко затирање Срба у Босни и Херцеговини у Првом и Другом свјетском рату и ратовима у којима је нестала СФР Југославија праћено је уништавањем њихове духовности и културе (црквених и манастирских библиотека, архива и ризница), чиме је неповратно изгубљен велики дио изворне грађе неопходне за научно сагледавање овог питања. Најобимнија истраживања извршена су у архивима и библиотекама Бање Луке, Сарајева, Београда, Сремских Карловаца, Бијељине и Новог Сада. Од највећег значаја били су фондови Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву, Библиотеке Српске патријаршије у Београду, Матице српске у Новом Саду, Архива САНУ у Сремским Карловцима, Архива Епархије зворничко-тузланске у Бијељини и Архива Републике Српске у Бањој Луци. Дио неопходне грађе пронађен је у Земаљском музеју у Сарајеву, Народној библиотеци Републике Српске у Бањој Луци те Народној библиотеци Србије. Архивска грађа надопуњавaна је обимном вјерском и свјетовном периодиком, мемоаристиком, путописима, црквеним шематизмима и објављеним историјским изворима. Кориштена грађа и литература креће сe у временском распону од половине XIX вијека до радова најновијег датума на српском, њемачком, енглеском и руском језику.
Аутор
Боривоје Милошевић
Боривоје Милошевић (25. фебруар 1977, Бања Лука). У родном граду је завршио основну, средњу школу и дипломирао на Одсеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци. На Филозофском факултету у Бањој Луци запослен је од 2007. У звање доцента биран је 2014. те је ангажован на више предмета првог и другог циклуса студија. У звање ванредног професора Филозофског факултета биран је 2019. године.
Aутор је четири монографије и двадесетак научних радова у којима се примарно бави проучавањем историје Српске православне цркве, школских и верских прилика у Босни и Херцеговини током аустроугарске управе, Првим светским ратом и уопште простором Босанске Крајине у новом веку. Учесник је више научних скупова и конференција у организацији Филозофског факултета у Бањој Луци, САНУ, Академије наука и умјетности Републике Српске, Андрићевог института у Андрићграду и Архива Републике Српске.
Члан је Управног одбора Андрићевог института и Градског одбора СПКД „Просвјета“ Бања Лука. Потпредседник је Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“.
Још нема коментара.