Историја Будимске епархије
Више разлога нас је мотивисало да почнемо са истраживањем и писањем монографије о Будимској епархији, које сада уобличавамо читалачкој публици. За писање и истраживање ове књиге основу чини грађа два кључна архива – Српске православне епархије будимске у Сентандреји и Патријаршијског у Сремским Карловцима. Архив у Сентандреји права је ризница података за крај XVIII века, читав XIX и XX век. Небројено докумената, списа, сачуваних новинских чланака сведочи о богатом црквеном животу дијецезе која је функционисала у средишту угарске државе. Истраживања која смо у Сентандреји спровели у више наврата 2012, 2014, 2016–2017, 2018, 2025. године, представљају окосницу ове књиге. Прегледани су сви меродавни и најважнији фондови у Архиву, посебне збирке докумената, грађа најразличитије провенијенције, која је осликавала живот ове важне епархије пуна два и по века. Истраживања у Архиву Будимске епархије темељ су писања монографије и дала су нам кључни ослонац да сагледамо историју епархије, њених архијереја, свештеника и верника током дугог периода од два и по века. Архиви смо се враћали током 2017–2018, приликом проучавања живота Еугена Думче, и касније током истраживања о патријарху Лукијану Богдановићу.
Просторни оквири обухваћени књигом ограничени су међама Будимске епархије у време када је имала највећи простор, од Драве до Дунава, укључујући у свој састав цео простор западног Подунавља, затим у правцу севера линијом ка Балашђармату, заједно са деловима Словачке, као што су градови Трнава или Комарно.
За друго, допуњено издање, мотивисао нас је рад на монографији Историја Карловачке митрополије и потреба да се поново, вратимо темама историје Будимске епархије, њеним просторима и знаменитим личностима, људима, српској Цркви и историји, која је била најважнији ослонац чувања идентитета, духовности и традиција у процесима дугих и тешких историјских околности живота Срба на просторима југоисточне Европе и Балкана.
Аутори
Горан Васин
Горан Васин (1981), запослен као доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за историју од 2005. Ангажован је на предметима везаним за Националну историју Новог века (18-20. век) и Помоћне историјске науке. Области интересовања и истраживања односе се на историју Србије у Хабзбуршкој Монархији, историју Цркве, историју Србије и Црне Горе 18-20. века. Аутор је више од 60 научних радова објављених у водећим часописима у Србији и иностранству.
Ненад Нинковић
Ненад Нинковић (1983) рођен је у Сремској Митровици. На Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду завршио је основне (2007), мастер (2009) и докторске студије (2015). Од 2008. запослен је на истом Одсеку, где је тренутно у звању ванредног професора. Секретар је редакције часописа Истраживања, а главни и одговорни уредник часописа Споменица историјског архива Срем. За потребе писања доктората и монографија истраживао је у више архива у земљи и иностранству. Учествовао је на више научних конференција и био део тимова на седам краткорочних и дугорочних пројеката. Објавио је до сада шест монографија (самостално: Митрополит Павле Ненадовић, 2017. и у коауторству: Историја Срба у Црној Гори 1496–1918, 2013. и 2017; Историја Срба у Хабзбуршкој монархији 1526–1918, 1-2, 2016; Пречански Срби у Великом рату 1914–1918, 2018; Лојалност и преки суд – Срем у Првом светском рату, 2018; Историја Будимске епархије, 2018) и више од 70 научних радова. Бави се историјом Срба у новом веку, са акцентом на простор Хабзбуршке монархије.
Доктрина Мирзијојева






Још нема коментара.