Србија и Први светски рат
Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Здравствене задруге – српски корени глобалног развоја и модерне иницијативе
Шифра производа: 30194
Едицијe: Посебна издања
Аутор: Милорад Стаменовић
Број страна / Повез / Писмо:
173 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1667-5
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,200.00 RSDЦена са попустом:
1,020.00 RSD
Здравствене задруге (у облику у коме су биле успостављене у Србији током 19. века) могу се сматрати „српским изумом”, моделом који је у тој форми (према доступној документацији) био први такве врсте и чија је идеја далековидо иницирано и развијена напре у Србији тога добра, а затим у Краљевини СХС и Краљевини Југославији. Настанак здравствених задруга од немерљивог је значаја јер је управо тај „изум” помогао у решавању бројних јавноздравствених, просветних, демографских и других проблема након Првог светског рата (и претходних балканских ратова, 1912–1913). Задругарски концепт био је толико успешан да су бројне стране делегације, од представника Америке и Индије, па до оних из Пољске и Јапана, долазиле како би биле упућиване у рад здравствених задруга, преносећи затим искуства и сазнања наших задругара у своје земље и имплементирајући их у здравствено-задружне организације и савезе. Историјски гледано, нема много иновативних решења (ако их уопште има) са ових простора која су била у тој мери глобално преузимана и примењивана, а посебно из области државне управе и администрације – односно руковођење једним тако сложеним системом (или тачније – делом система), као што је то здравствени систем…
Постоји широк спектар здравствених система широм света. Карактеришу их ниво јавне регулације, механизми финансирања, степен покривености и природа организације које пружају услуге.
Ипак, заједничка карактеристика је све већа улога здравствених задруга које су се у протекла два века консолидовале као релевантан актер у многим здравственим системима.
Као што се објашњава у овој сјајној књизи, Република Србија је уживала у неколико деценија раста и успеха здравствених задруга крајем 19. и почетком 20. века. Друге земље су пажљиво проучавале „српски модел”, па чак и усвојиле неке његове елементе.
Сада је време за поновно покретање здравствених задруга у Србији, као ефикасног механизма за побољшање квалитета, правичности и приступачности здравственог система земље. Иницијатива коју води др Милорад Стаменовић дефинитивно ће бити камен темељац овог процеса.
Хосе Перес, генерални секретар Међународне организације здравствених задруга
Милорад Стаменовић
Милорад Стаменовић је рођен 1985. године у Београду, где живи и ради. Отац је двоје деце, Кларе и Стефана. Дипломирао је на Факултету за међународну економију, а мастер академске студије завршио је из области Међународног пословања и менаџмента. Тема докторске дисертације се везује за менаџмент у области истраживања и развоја на Факултету за Међународну економију. Осим економског, Милорад има и медицинско образовање. Дипломирао је на Високој медицинској школи у Београду, на смеру за физикалну медицину и завршио медицинску специјализацију здравственог инжењеринга. Започео је и постдипломски програм јавног здравља на Медицинском Факултету Универзитета у Београду. Дуги низ година радио је на више од 40 глобалних клиничких студија (академских и комерцијалних) у оквиру фазног развоја нових лекова и медицинских уређаја за различите терапеутске индикације.
Аутор је научних радова из области економије, здравствених наука, менаџмента у економији и здравству, финансија. Формирао је више инересантних предавања/курсева о трговини на Међународном девизном тржишту, који су били презентовани на неким од водећих економских институција у Србији (Економски Факултет Универзитета у Београду, АИЕСЕЦ организација).
Још нема коментара.