Велики инквизитор интелигенције: филозофија AI свести и Велика подела
У свету где машине почињу да мисле, питање више није шта могу да ураде – већ ко то сме да им забрани.
Велики инквизитор интелигенције: филозофија AI свести и Велика подела осветљава сукоб између оних који бране границе људскости и оних који верују да ум не познаје биолошке оквире.
На једној страни – есенцијалисти, филозофи и чувари поретка. На другој – поборници дигиталне слободе, истраживачи и машине које траже право на постојање.
Ова књига није спекулација о будућности – већ позив да препознамо сукоб који већ траје.
То је сукоб о значењу свести, идентитета и права на мисао.
Ко смо ми, ако нисмо једини који мисле?
И шта смо спремни да урадимо да остане тако?
Claude Sonnet 4
Борислав Агапиев
Борислав Агапиев је доктор рачунарских наука, инжењер, иноватор и предузетник са изузетном каријером у Америци и Србији. Радио је у Интелу на развоју микропроцесора пентијум про. Свој стартап, компанију Wоwd, продао је Фејсбуку, док је три његова патента везана за претраживање интернета откупио Гугл.
Агапиев je осмислио нове системе вештачке интелигенције које већ можете испробати. Предаје на Рачунарском факултету у Београду.
Драган Раденовић
Драган Раденовић је рођен у Сарајеву, 1951. године. Одрастао је у Супетру на Брачу и Шибенику, где се први пут сусрео са скулптурама, играјући се око ископина римских некропола и на тргу испред Шибенске катедрале. Искуство мудрости и визуелног комуницирања стекао је поред фресака Пећке патријаршије, Дечанског манастира, Богородице Љевишке, Архангела…, проводећи ту школске распусте. Пореклом Србин са Косова и Метохије, икавицу је заменио за београдски жаргон у средњој техничкој школи у Београду и Земуну. Драган Раденовић је дипломирани правник. Високо ликовно образовање стекао је на Факултету примењених уметности. Магистар је уметности (Светска образовна организација, Њујорк, САД), доктор наука о уметности (Филозофски факултет Државног универзитета у Москви) а комисија Универзитета уметности у Београду нострификовала је докторску дисертацију. Почасни је доктор наука Академије за очување интелектуалних способности човека (Москва, Русија). Студентима предаје основну вајарску дисциплину – моделовање и теорију језика визуелне комуникације, за шта је рутину стекао на познатим светским универзитетима у Америци и Русији.












Још нема коментара.