РОДОСЛОВ ПЕЛИКАНА
Једнако тако, и данас, читаоца ће сигурно обрадовати откриће нових страница заосталих, истеклих из пера Живке Манчић Стојиљковић, али и пробудити исту стару жалост, што се перо наше списатељице на пречац сломило, а било је још непресушно… Зашто је Живка Манчић одложила странице свог чаровитог Родослова Пеликана нем знамо, али верујемо да би им се кад-тад вратила, јер су многе од њих изузетне лепоте – у њима се мешају живот и прича, стварност и сан, људи и сотоњаци, љубав и смрт, вера и апокалипса, свет и свет иза света, како би то рекао један лик из овог романа о Пеликанима – о Вишеславу Агнићу и његовој породици: синовима Манасији и Петру, жени Зорки и кћерима Марији и Магдалени, летописцу пароху Арсенију Чолићу-Врнчи и многим другим из србијанских села под Старом Планином – Дубрава, Ржана, на домаку Пирота, Ниша, Цариброда, Софије и Стамбола. Димитрије Тасић
Живка Манчић Стојиљковић
Живка Манчић Стојиљковић рођена је у Прокупљу. У овом граду провела је свој век: школовала се, завршила гимназију, предавала руски језик у селу Крушевица, стварала, живела у браку са песником Данетом Стојиљковићем, родила кћер Леју. Од осамдесетих година прошлог века објављује приче у Књижевним, Народним и Топличким новинама. Има више од педесет објављених прича. Објавила је и књигу прича Жена, љубав и пас (1983) и роман Глогово семе (2004). Једнако се бавила и сликањем и цртањем. Имала је самосталну изложбу у Топличком музеју у Прокупљу, а излагала је и на више колективних изложби. У рукописној заоставштини има још педесетак прича.
Још нема коментара.