Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Графика српских штампаних књига XV–XVII век
Шифра производа: 30711
Едицијe: Посебна издања, Сабрана дела Дејана Медаковића, Уметност
Аутор: Дејан Медаковић
Број страна / Повез / Писмо:
711 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2062-7
Година издавања: 2023.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 4,900.00 RSDЦена са попустом:
4,165.00 RSD
Графика српских штампаних књига – мост који повезује прошлост и садашњост
Иако научна литература има ограничен рок трајања, а нова сазнања потискују стара, судбина Медаковићеве књиге је очигледно другачија. Сада је добила ново рухо и савремен сјај, који би требало да јој омогуће да оствари комуникацију са новом генерацијом читалаца. Отуда би објављивање значајних литерарних и научних дела из те области могло да послужи као мост који би повезао прошлост и садашњост, односно нове и старе писце и истраживаче. Важан сегмент тога је и приближавање личности српских великана новим генерацијама читалаца, као што се то чини овом књигом у години у којој се прославља стогодишњица од рођења Дејана Медаковића.
Поновним откривањем и истицањем светлих тачке српске прошлости, а освајање писмености, штампање књига и борба за образовање народа несумњиво то јесу, доприносе да се данас у српском друштву промовишу и јачају кључне хуманистичке вредности. – Проф. др Владимир Симић
Умеће старих српских гравера
He треба заборавити да је од почетка свога постанка па надаље, стара српска штампана књига израђивана у духу снажних традиција писане књиге, тако да њени поручиоци, издавачи и штампари нису упућивани да нарочито траже нека нова одступања од устаљених прописа и старе рукописне форме. Слично као и писари и они су тачно знали како настаје опрема једне књиге. Знало се које формуле треба употребити, како се пише предговор, поговор, наслови појединих поглавља. Тако да је и код штампане књиге било потребно само примењивање упутстава која су се односила на писану књигу, па да укус поручиоца и публике буде у целости задовољен.
Илустрације су се у том погледу налазиле у нешто другачијем положају. И за њих су постојали прописи и иконографске шеме по којима је настајао основни костур композиција, али су тек наши стари гравери створили прво правило за њихово преношење у сопствени графички израз. Тада су настала два начина графичког стила, линеарно-контурни и пластични.
Без обзира на сва ова упоређења са највећим графичким достигнућима тога доба, стара српска графика, сагледана под условима свога развоја, у лепој мери репрезентује ликовна остварења наших старих гравера.
Дејан Медаковић
Ин мемориам
Дејан Медаковић (1922–2008)
Академик Дејан Медаковић (Загреб, 7. јул 1922 — Београд, 1. јул 2008) био је српски историчар уметности, универзитетски професор, књижевник и академик. Медаковић је био председник Српске академије наука и уметности (1998—2003), декан Филозофског факултета Универзитета у Београду (1971—1973), председник Вукове задужбине у три мандата као и потпредседник Српске књижевне задруге.
Током живота објавио је укупно 46 књига, од чега 21 књигу на стручне теме. У свом истраживању интересовао се за широки распон тема од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је тежиште његовог рада било на српском барокном сликарству, српским културним приликама у 18. веку и српском сликарству у 19. веку.
Предавао је по позиву на више европских универзитета и научних установа. Уз стручни рад, упоредо се успешно бавио књижевним стваралаштвом и писао поезију, прозу, путописе.
Писао је све врсте научних радова од есеја, приказа и пригодних реаговања на политичка и уметничка дешавања до монографија и синтетичких прегледа. Његове студије су брижљиво инвентарисане и сабране у неколико књига.
Превођен је на многе језике. За своје дело награђен је низом међународних и домаћих одликовања, награда и других признања.
У Медаковићеву част 2008. године установљена је награда „Дејан Медаковић”.
Још нема коментара.